Novi krediti za „krpljenje“ starih

Iako su među najviše pogođenima krizom mnoge velike privatne kompanije, bilansi pokazuju da državne firme takođe imaju velikih problema sa likvidnošću. Železnice Srbije su tako povećale svoju kratkoročnu zaduženost sa 28 milijardi na 35 milijardi dinara, a Jat ervejz sa 5,6 na 7,8 milijardi. Elektroprivreda Srbije je sa skokom sa 47 na 65 milijardi dinara možda i najviše kratkoročno zadužena kompanija, ali je i Srbijagas imao procentualno izuzetno visok skok zaduženosti, pošto je u 2009. dugovao 37 milijardi dinara, a godinu dana ranije tek 24 milijarde. U privatnim kompanijama situacija nije mnogo drugačija, pa je tako MK komerc praktično duplirao svoje kratkoročne obaveze sa ranijih 1,6 na 3,1 milijardu dinara. Još veći skok, izraženo u procentima imala je Beogradska pekarska industrija, koja je 2008. imala kratkoročne obaveze od oko 325 miliona dinara, koje su prošle godine narasle na čak 836 miliona.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da povećanje kratkoročnih obaveza ukazuje na teškoće sa likvidnošću, jer „obično, kada firma ima problem sa otplatom dugova, ona se kratkoročno zaduži da bi ih refinansirala“.

– To uglavnom indikuje probleme sa likvidnošću ili generalno problem pada prihoda. Obično kada nivo zaduženosti raste, a vremenska struktura ide u korist kratkoročnih obaveza, to predstavlja veoma rđav znak za jedno preduzeće i može da ukaže na potrebu za restrukturiranjem firme, a ponekad i za bankrotstvom – kaže Gligorov za Danas.

On naglašava da je verovatno većina preduzeća koja su imala veliki rast kratkoročnih obaveza u gubicima, što „ne mora da se vidi u bilansima jer kompanije mogu da odlažu neke obaveze i da otpuštaju radnike“, prikazujući bolji rezultat u finansijskim izveštajima.

Željko Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, takođe ističe da je rast kratkoročnih obaveza pokazatelj nelikvidnosti privrednog sektora, za razliku od bankarskog koji je trenutno prelikvidan.

– Bilo bi dobro videti koji deo tih kratkoročnih obaveza čine dugovi po kreditima, a koji obaveze prema dobavljačima. Docnja u realnom sektoru sve više raste, tako da se lanac nelikvidnosti širi u talasima. Globalna kriza je počela kao kriza finansijskog sektora, da bi zatim prešla u krizu realnog sektora, a sada se zbog dugova privrede prema bankama, opet vraća na krizu finansijskog sektora – objašnjava Grubišić.

Naš sagovornik navodi i da rast dugoročnih obaveza takođe ukazuje na problem sa likvidnošću, pošto firme uzimaju kredite za refinansiranje, kako bi uspele da vrate svoje postojeće dugove, što su banke primorane da uvaže u ovakvoj situaciji. Druga mogućnost je, kako kaže, da privreda zapravo traga za drugim izvorima finansiranja, osim kredita, poput hartija od vrednosti.

Profesor Univerziteta Megatrend Vladimir Vučković ističe da pogoršanje bilansa ukazuje na rast kreditnog rizika preduzeća i na smanjenje njihovih kreditnih mogućnosti, odnosno na generalno pogoršanje ekonomske situacije.

– Horizont investicionih razmišljanja i preduzeća i banaka se skraćuje, odnosno poslovne odluke su usmerene na preživljavanje, zbog čega dolazi do rasta kratkoročnih obaveza. Pitanje je šta kompanije finansiraju tim zaduživanjem, osim obrtnog kapitala. Verovatno je da iza povećanja kratkoročnih obaveza stoje novi krediti koje firme uzimaju da bi vratile stare, kao i novac za isplatu zarada zaposlenima – zaključuje Vučković.

Nenaplativa petina potraživanja

– Država pokušava da kratkoročno pomogne subvencijama, ali je jasno da će ugroženi sektori morati da se smanje. To će dovesti do problema za banke, pošto rast kratkoročnih obaveza korporativnog sektora znači pogoršanje bankarskih bilansa, ako ne budu mogle da naplate potraživanja. Pritom su nenaplativa potraživanja već preko 20 odsto, od čega većinu verovatno čine dugovi korporativnog sektora – ističe Gligorov.