Od naredne godine grejanje se plaća po utrošku

 Ušteda u poslovnom prostoru, gde zaposleni borave osam sati dnevno, može da iznosi i do 50 odsto. Naravno, navike potrošača će morati da se menjaju jer za one koji ne budu vodili računa mesečni izdaci mogu i znatno da se povećaju. Valja imati u vidu da se sa samo jednim stepenom niže temperature u prostoriji štedi šest odsto energenta – rekao je Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku, na jučerašnjoj konferenciji Danas konferens centra posvećenoj elektroenergetskom sistemu i grejnoj sezoni u Srbiji.

Iz 59 toplana, koliko ih ima u zemlji, greje se, podsetio je Stojanović, oko 600.000 domaćinstava. U njima se u grejnoj sezoni utroši više od 200.000 tona uglja, 112.000 tona mazuta i 560 miliona kubnih metara gasa, a za nabavku svih ovih energenata potrebno je oko 300 miliona evra. Kada je o dugovima reč, za gas on iznosi devet milijardi, a za mazut 550 miliona dinara. Iznos dugova dvostruko je manji nego u istom periodu lane. Potraživanja toplana su 20 milijardi dinara, a reč je dugovima koji su se gomilali proteklih godina. Osim osiromašenih domaćinstava dosta duguju i budžetske ustanove u zemlji.

– Kada sutra budemo prešli na neki pravičan i logičan sistem obračuna troškova za daljinsko grejanje, u njima će fiksni deo učestvovati sa 25 do 30 odsto, dok će ostatak, dakle 70 do 75 odsto, predstavljati varijabilni deo, odnosno troškove potrošnje samih energenata – rekao je Dejan Stojanović.

Građani će tako moći da upravljaju svojom potrošnjom i to može da ih podstakne na štednju. Međutim, neophodna je i edukacija potrošača.

Srbija na kraju 2014. godine nije počela gradnju nijednog vetroparka. Građevinske dozvole postoje, ali nikako da se uredi pitanje ugovora o otkupu električne energije. Neki investitori su se u međuvremenu umorili, neki su se okrenuli drugim projektima.

– Mi postajemo energetski sve zavisnija zemlja. Dok ceo svet pokušava da bude što više energetski nezavisan, održiv i samostalan, mi od 1. januara naredne godine više nemamo strategiju energetike. Sa poplavama i bez njih, moralo je da se zna da će do ovakvih problema, sa kojima se Srbija danas sreće, jednom doći. Naše termoelektrane su stare 30 godina, a čak 50 odsto struje se proizvodi iz samo jednog izvora – Termoelektrane „Nikola Tesla“. U planu je gradnja novih termoelektrana za koje će ugalj morati da se obezbeđuje iz uvoza – rekla je Ana Brnabić, generalna direktorka kompanije Continental Wind Serbia.

Kada je reč o planiranom vetroparku Čibuk snage 142 megavata, trošak za njega iznosiće 162 miliona evra i to raspoređeno na 25 godina. Benefit od ovog vetroparka za ekonomiju i privredu Srbije iznosiće 250 miliona evra, odnosno biće 53 odsto veći od troška.

– Osim vetroparkova, mi nemamo ni druge obnovljive izvore energije. Srbija danas ima 52 megavata iz obnovljivih izvora, a predviđeno je da ih do 2020. godine bude 1.082. Daleko smo od tog plana, rekla je Ana Brnabić.

Beogradske elektrane su tehnički spremne za početak grejne sezone. Obezbeđene su dovoljne količine mazuta, rezervoari su puni, pa toplane u Beogradu mogu da startuju i sa ovim rezervnim gorivom, naveo je Vladimir Radulović, član Saveza energetičara Srbije.

Očekuje se, kako se juče čulo, da će i gasa biti dovoljno za zimsku sezonu. Podzemno skladište u Banatskom dvoru je puno, a dodatne rezerve ovog energenta bi trebalo da se obezbede i u Mađarskoj.

Beogradske elektrane su ponovo aktivirale projekat vangradskog toplovoda i grejanja Beograda iz obrenovačkog TENT-a. Rad na ovom toplovodu je, kako je podsetio Radulović, počeo sredinom devedesetih godina, ali je nekoliko godina kasnije obustavljen.

– Ponovo je pripremljena analiza mogućnosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz TENT-a i u toku su razgovori sa nadležnima u obrenovačkim termoelektranama i Elektroprivredi Srbije o realizaciji projekta. Pošto oni budu završeni, predstoji nam izrada detaljne fizibiliti studije koja je preduslov za realizaciju ovog posla – naveo je Radulović.

Vangradski toplovod je, po njegovim rečima, jedan od najznačajnijih projekata ne samo za Beograd već i za celu zemlju jer bi, uz manju potrošnju gasa, osnovnog energenta toplana u Beogradu, doneo uštedu od oko sto miliona evra.