Subvencije koje je Vlada Srbije obezbedila građevinskim firmama za nabavku materijala iz domaćih fabrika i za finansiranje radova, kao i povoljni stambeni krediti stanovništvu, dali su prve rezultate jer je tržište nekretnina počelo da pokazuje prve znake oporavka. U agencijama za nekretnine tvrde da je paralelno sa ambijentom koji je napravila država i većina prodavaca došla do zaključka da cene moraju da se snize.
To se, ističu u agencijama, najviše odnosi na prodavce starih stanova, koji su se godinama ravnali prema novogradnji, ali su sada shvatili da se vrše ozbiljne pripreme za izgradnju novih naselja i da će zbog takve konkurencije kvadrat morati da bude jeftiniji.
Iako preciznih podataka nema, procenjuje se da u Srbiji nedostaje više od 300.000 stanova, a samo u Beogradu živi oko 150.000 podstanara od kojih su dve trećine i potencijalni kupci. U ovom trenutku, bar deset do 15 odsto njih uspelo je da „skocka“ uslove potrebne da krenu u potragu za stanom. Ipak, ponuda je nešto ispod mogućnosti tržišta jer im u prestonici, na primer, stoji na raspolaganju oko 8.500 novih i 4.200 starih stanova.
– U odnosu na kraj prošle i početak ove godine, kada je na tržištu nekretnina vladalo potpuno zatišje, sada se oseća pomak. Istina je da ni potražnja ni ponuda nisu na svom maksimumu jer nema više situacije da se na jedan oglašeni stan javljaju dva do tri kupca, niti su svi vlasnici koji planiraju prodaju izašli na tržište. Ali, ozbiljan kupac ima mogućnost da bira i da u nekom razumnom roku od nekoliko meseci, dođe do stana koji mu odgovara. Takvo stanje potpomogla je činjenica da se poslednjih meseci na tržištu našlo i dosta objekata čija je gradnja započeta pre krize, mada mnoge od njih investitori nisu pustili u prodaju. Oni ih izdaju u zakup čekajući povoljniju cenu jer sa kalkulacijom koja je napravljena prema parametrima iz 2007. i 2008, ne mogu da se uklope u trenutne cene, koje su spuštene najmanje za 10 do 15 odsto – kaže za Danas Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina.
I u kompaniji Kolijers ocenjuju da subvencionisani krediti predstavljaju dobar potez koji je značajan podsticajni faktor i za osobe koje kupuju stanove, ali i za investitore i banke jer su njihova ulaganja bezbednija.
– U stambenom sektoru, sa smanjenim kapitalom raspoloživim za kreditiranje kod srpskih banaka, posledično višim kamatnim stopama i slabljenjem dinara u odnosu na evro, poslednjih godinu dana, potražnja za stanovima se smanjuje. Naime, glavni činilac potražnje, lokalno stanovništo, prosto ima manje mogućnosti da dobije povoljne kredite, na koje su mogli da računaju u periodu od 2006. do 2008. Samim tim tržište stanova beleži pad u cenama od pet do 10, čak i do 20 odsto za stanove koje je tržište percepiralo kao preskupe ili manje atraktivne. Kolijers je u svojim istraživanjima zabeležio i produžavanje perioda koji je potreban da bi sve stambene jedinice u novom projektu bile prodate i to u proseku sada traje dva do četiri meseca duže nego što je to bilo recimo 2008. godine – kaže za Danas Maja Šahbaz, generalni menadžer Kolijersa za Srbiju.
Ona naglašava da su državne mere za stvaranje dobre investicione klime na srpskom tržištu odlične vesti, ali da je previše rano da bi se govorilo o oporavku.
– Smatram da bi bilo pravilnije reći da se radi o početku oporavka, a pravi oporavak moći ćemo da osetimo tek početkom sledeće godine, pod uslovom da svi ostali faktori budu zadovoljeni – ekonomska i politička stabilnost, povećanje proizvodnje i nastavak pravilnog propagiranja zemlje u krugovima stranih investitora – tvrdi naša sagovornica.
Pravo vreme za poslovni prostor
Stopa slobodnog kancelarijskog prostora u Beogradu trenutno je oko 20 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na šest do 10 odsto, koliko je bilo zabeleženo u periodu od 2006. do 2008. Razlog za ovo je ekonomska kriza zbog koje se kompanije opreznije odlučuju za proširenja prostora ili preseljenja, a neke odlažu i odluku o ulasku na tržište. Prema Kolijersovim istraživanjima, cene za rentirani poslovni prostor su trenutno na istorijski najnižem nivou od 2000-te godine i ne očekuje se njihov dalji pad, pa je upravo sada trenutak za potpisivanje ugovora o zakupu.
Dozvole
Sekulić ističe da se u Beogradu oseća to što investitori gotovo da i ne otvaraju nova gradilišta i naglašava da je glavna kočnica to što se dozvole jako teško dobijaju. „Iako lokacijskih dozvola ima, one su dovoljne samo za pripremne radove, dok je za početak gradnje neophodna građevinska dozvola, a njih je u Beogradu od početka godine izdato samo 12“, tvrdi naš sagovornik i naglašava da se povoljnija situacija u ponudi očekuje posle otvaranja prvog u nizu gradilišta po programu jeftine stanogradnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.