Pavle Petrović: I penzije će morati da idu dole

Petrović je, međutim, istakao da će sve žrtve koje će zbog toga podneti građani Srbije biti uzaludne ako Vlada Srbije istovremeno ne bude rešila i pitanje javnih preduzeća koja stalno gomilaju nove dugove koje posle vraća država.

– Naša procena pre poplava je bila da će deficit ove godine biti 8,5 odsto BDP-a. Kada se tome doda efekat poplava, očekujemo deficit od oko 8,7 procenata. Javni dug je sada oko 65 odsto BDP-a i do kraja godine očekujemo da će preći 70 odsto. Ove dve cifre, deficit i javni dug, govore da su ozbiljne mere neophodne. Potrebno je da se smanje i plate u javnom sektoru i penzije. Ako bi se smanjile samo plate, efekat bi bio samo 0,2 odsto, što znači da bi deficit bio 8,5 procenata, a naredne godine 7,5, što je neodrživo. Ako bi se uz plate, za 10 odsto smanjile i penzije, onda bismo ovu godinu završili sa deficitom od osam odsto, a narednu sa oko šest procenata. Ali, sve ove žrtve koje bi građani podneli kroz smanjenje plata i penzija postaju besmislene ako se istovremeno ne bi rešilo pitanje javnih preduzeća. Šta će u septembru ili kasnije biti sa Srbijagasom? Da li će Vlada ponovo morati da daje garancije tom preduzeću za novo zaduživanje. Ako će tako biti, onda se postavlja pitanje ima li smisla žrtve tražiti na strani tekuće potrošnje, na platama i penzijama, ako Vlada nema snage da dovede u red javna preduzeća – kaže Petrović.

Situaciju, po njegovim rečima, dodatno otežava to što podaci pokazuju da poreski prihodi ne rastu, odnosno da se ne vidi da je Vlada uspela da suzbije sivu ekonomiju i da na taj način poveća naplatu poreza.

– Naši osnovni problemi su bili tu i pre poplava. Prvi je stanje u javnim preduzećima čiji su gubici prošle i ove godine počeli da se prevaljuju na budžet. Drugi su sistemski zakoni o penzijama i o radu koje treba doneti. Zakon o radu mora da obezbedi efikasnije zapošljavanje i otpuštanje. Tek na trećem mestu je budžetski deficit, koji dolazi na red tek kada prethodne stvari počnu da se rešavaju – kaže Petrović.

Govoreći o ekonomskim posledicama poplava, predsednik Fiskalnog saveta kaže da preliminarne procene te institucije ukazuju na to da će poplave dovesti do smanjenja proizvodnje za oko 0,5 odsto BDP-a. Pošto je Savet još pre poplava prognozirao stagniranje privrednog rasta u 2014, sada, posle poplava, očekuje pad privredne aktivnosti za pola procenta.

– Ali, s druge strane, zbog toga što ćemo imati efekte obnove i rast u građevinarstvu, ovaj pad od pola procenta će delimično biti kompenzovan. Zato je sada naša projekcija privrednog rasta za ovu godinu nešto ispod nule, možda na sredini koridora od minus 0,5 i nula. Što se tiče uticaja poplava na deficit, naša prva procena je da će povećanje deficita biti oko 100 do 150 miliona evra miliona evra, što je oko 0,5 odsto BDP-a. Ali, na drugoj strani imamo donacije za koje procenjujemo da bi mogle da u najvećoj meri pokriju ovaj rast deficita, tako da bi se na kraju deficit skoro minimalno povećao za oko 0,2 odsto BDP-a – zaključio je Petrović.

Martin Kern, šef sektora za programiranje pomoći Evropske unije, istakao je da je EU za Srbiju već odvojila 30 miliona evra pomoći, ali da će konačna cifra biti znatno veća. On je precizirao da Srbija može da računa na novac iz Fonda solidarnosti EU, na grantove, sredstva iz IPA programa za 2014. i 2015. godinu i na bilateralnu pomoć zemalja članica Unije.

– Za četiri nedelje će biti završena procena štete od poplava, tako da ćemo konačnu cifru imati u julu. Radimo procenu štete u transportnom i energetskom sektoru, u vodosnabdevanju i na javnim zgradama. Zatim, vrši se procena štete na privatnim kućama, procenjuju se zdravstveni rizici, uticaj na obrazovanje i nezaposlenost i posebno se obrađuje pitanje pogođenih pripadnika manjinskih zajednica. Treća kategorija koju procenjujemo jeste šteta u poljoprivredi, u proizvodnji, ali i u sektoru malih i srednjih preduzeća i trgovini. Na kraju, uradićemo i makroekonomsku analizu uticaja poplava – rekao je Kern.

Jelica Timotijević iz Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje precizirala je da u Srbiji ima 1,72 miliona penzionera, među kojima oko milion njih prima do i ispod prosečne penzije od 24.170 dinara.

– Pošto je prošle godine stopa doprinosa za Fond PIO podignuta sa 22 na 24 odsto, udeo prihoda Fonda iz doprinosa povećan je sa 51 na 55 odsto – rekla je Timotijevićeva.

Ostatak novca pokriven je prevashodno iz budžeta Srbije.

U Srbiji je ukupno za penzije prošle godine izdvojeno 496,9 milijardi dinara. Same penzije su porasle za četiri procenta u odnosu na 2012. godinu.