Prepreke za dolazak Pejpala u Srbiju više ne postoje i nadam se da će ove godine doći i omogućiti tako našim građanima da lakše kupuju iz inostranstva, rekao je juče Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
On je na konferenciji Danas konferens centra u Hajatu istakao da će više detalja o tome znati posle sastanka naše državne delegacije sa predstavnicima ove kompanije koji je zakazan za sledeći mesec u SAD. „U prošlosti je bilo nedostataka koje smo otklonili i prošle godine smo dobili informaciju od njih da je 2012. poslednja godina bez Pejpala u Srbiji“, naglasio je Lazarević na konferenciji Poštanske usluge i elektronska trgovina.
On je rekao da je, sudeći prema iskustvima nekih drugih zemalja, velika verovatnoća da će Pejpal, kada dođe, omogućiti pre svega kupovinu proizvoda putem interneta, ali ne odmah i prodaju.
Lazarević je istakao kako treba promeniti još neke zakone ne bi li se oblast elektronske trgovine uredila, ali je ukazao i na pozitivan trend. „Iako ne postoji jasna evidencija o tome koliko je rasprostranjena elektronska trgovina, postoje podaci da ona čini 10 odsto od ukupne trgovine. U 2011. je čak 400.000 građana kupilo nešto putem interneta, a godinu pre toga taj broj je bio manji za 100.000“, napomenuo je Lazarević. Državni sekretar je najavio da bi u aprilu mogla da bude usvojena i strategija razvoja poštanskih usluga.
Izvršni direktor PTT Srbija Vladeta Petrović rekao je da su oni spremni za dolazak Pejpala, kao i za svaku drugu vrstu elektronske trgovine. „Od 1. aprila uveli smo slanje SMS-a svakome kome je stigla pošiljka. U toj poruci biće im rečeno gde treba da dođu i kada da bi pošiljku dobili“, predstavio je novi proizvod PTT-a Vladeta Petrović. On je podsetio na veliki mrežu ove kompanije koja ima 1.500 pošta širom Srbije i broj transakcija na godišnjem nivou veći nego sve banke zajedno.
„Osim toga, od novembra 2011. imamo uslugu Post Export, preko koje je zabeleženo više od milion evra izvoza, uglavnom robe manjeg ekonomskog značaja“, rekao je Petrović. On je pomenuo da je EU u svojoj Digitalnoj agendi istakla cilj da do 2015. više od 50 odsto stanovnika EU kupuje putem interneta i da 30 odsto malih i srednjih preduzeća takođe trguje na taj način.
Direktor DHL International Beograd Boris Petković rekao je DHL u Srbiji godišnje ima 620.000 pošiljki, da je to nekih 2.500 pošiljki dnevno i da su oni zadovoljni poslovanjem. Problema, napomenuo je on, naravno ima. „Generalno zakonski okvir je dobar, u teoriji sve postoji, ali se to ne primenjuje“, rekao je Petković i naglasio da bi trebalo rešiti problem uniformnog tumačenje zakona, kao i uvesti dvosmerni sistem carinjenja.
Da su poštanske usluge poslednjih decenija doživele pad, kako su neki I prognozirali, potvrdio je zamenik direktora Saveta republičke agencije za poštanske usluge Slavko Đumić. Međutim, on je naglasio da poštanska mreža nikako ne sme da deli sudbinu poštanskih usluga, već mora da zadovoljava druge potrebe, pre svega misleći na e-trgovinu.
„U Finskoj su predvideli da će već u prvoj deceniji broj poštanskih usluga pasti za 16 do 39 odsto, ali pad je počeo da se dešava tek 2009“, rekao je Đumić. Njegov predlog je da bi u budućnosti kod nas Rapus, Ratel i savet ili agencija za razvoj e-trgovine trebalo da se objedine i da tako budu jedini koji će imati nadzor nad svim uslugama elektronske trgovine.
Damir Trninić iz kompanije doo Consult istakao je da je učešće elektronske trgovine u rastu BDP-a u razvijenim zemljama 20 odsto, kao i da ona na svako izgubljeno radno mesto kreira 2,6 novih radnih pozicija. „Internet kompanije u Evropi se razvijaju po stopi dva puta većoj od ostalih kompanija“, napomenuo je Trninić.
Poštansko sanduče
Izvršni direktor PTT Srbija Vladeta Petrović rekao je juče da se oni suočavaju s raznim problemima prilikom isporuka, i da je jedan od njih što od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji, svega 900.000 njih ima ispravno poštansko sanduče. „Gotovo 1,3 miliona domaćinstava nema uopšte poštansko sanduče I to nam dodatno otežava posao“, rekao je Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.