Penzije i plate za godinu dana biće više šest odsto

 Da li je bilo razgovora o tome sa kojih budžetskih pozicija će se uzeti sredstva kako bi se finansiralo povećanje plata i penzija u januaru i jednokratna pomoć penzionerima u oktobru?

– Tokom posete misije razmatrali smo situaciju sa finansiranjem budžeta. Mada sada može biti teže i skuplje da se prodajom državnih obveznica prikupe sredstva, složili smo se da bi deficit od 4,8 odsto BDP-a mogao da realistično bude finansiran kombinacijom zaduživanja u evrima kod banaka, stranim zajmovima, daljom prodajom trezorskih zapisa i, ako bude potrebno, povlačenjem vladinih depozita. To naglašava korisne strane razumno promišljenog cilja kada je reč o fiskalnom deficitu.

Mislite li da je realistično da svi penzioneri sa prihodima manjim od 20.500 dinara dobiju jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, kao što je izjavio potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i da li je moguće da svi penzioneri sa primanjima ispod 30.000 dinara takođe dobiju pomoć? Koliko bi u tom slučaju ostalo novca za subvencije za poljoprivredu i ostale sektore?

– Iznos sredstava slobodnih za redistribuciju je procenjen na preliminarnoj osnovi na šest milijardi dinara. Ta cifra može da bude revidirana nagore ili nadole kada misija dođe nazad u oktobru, u zavisnosti od potrošnje tokom narednih nekoliko nedelja. Koliki će deo ove moguće sume biti preusmeren za jednokratnu isplatu penzionerima zapravo zavisi od vladinih političkih prioriteta. Ukoliko vlada dodeli najviši prioritet tim isplatama, za sada, one deluju realistične.

Po vašem mišljenju, koji je najbolji način da se „višak“ novca u budžetu iskoristi? Kako je moguće da su na početku pregovora pojedini učesnici računali sa „viškom“ od 20 milijardi dinara?

– Mi ne želimo da se uplićemo u prioritete vlade sve dok je nivo potrošnje dosledan kredibilnoj i mudroj fiskalnoj politici. Jedini izuzetak je socijalna pomoć najugroženijima, što bi, verujemo, trebalo da bude prioritet. Što se tiče računice o takozvanoj cifri od 20 milijardi dinara, naše shvatanje je da je ona uključivala i ostvarivanje prihoda boljih od planiranih. Međutim, veliki deo ovih prihoda se očekuje po osnovu takozvanih sopstvenih prihoda organa, koji se u praksi ne mogu preusmeriti na potrošnju drugih budžetskih institucija. Uz to, kao što je ranije najavljeno, u maju je dogovoreno da bi bilo kakvi „opšti“ prihodi bolji od planiranih trebalo da budu sačuvani (to bi bila relativno mala suma, trenutno procenjena na samo dve milijarde). Tako da, kakva god bila priroda prihoda, oni ne mogu da se koriste za dodatnu potrošnju. To je u skladu sa modernim principom fiskalne politike da bi budžetske troškove u toku jedne godine trebalo držati stabilnim i u dobrim i lošim ekonomskim vremenima, sa izuzetkom dodatne podrške najranjivijima u lošim vremenima.

Kako će se obezbediti poštovanje fiskalnih pravila u 2011. kada će fiskalni savet početi svoj rad tek na vreme za budžet za 2012. godinu? Da li je dobro rešenje da dva člana fiskalnog saveta biraju predsednik Republike i Ministarstvo finansija, a samo jednog nezavisna institucija, odnosno Narodna banka Srbije?

– O budžetu za 2011. će se razgovarati već ovog oktobra i on će biti pokriven našim stend-baj programom. Ciljani fiskalni deficit od četiri odsto BDP-a je u skladu sa dogovorenom formulom u predloženim amandmanima Zakona o budžetskom sistemu. Stoga, mi očekujemo da bi dogovor o budžetu za 2011. trebalo da omogući dobar i kredibilan početak implementacije novih fiskalnih pravila. Kada program istekne u aprilu 2011. godine, „štafeta“ bi bila prosleđena novoformiranom fiskalnom savetu, koji će se fokusirati na budžet za 2012. godinu i buduće budžete na osnovu usvojenog okvira. Što se tiče članova fiskalnog saveta, to nije samo pitanje ko ih predlaže. Prvo, njih bi trebalo da imenuje parlament i da njemu odgovaraju, što znači da bi oni trebalo da imaju relativno široku podršku među izabranim zakonodavcima. Drugo, to bi trebalo da budu kvalifikovani profesionalci, kako je definisano u nacrtu amandmana na zakon i njihova sposobnost da donose nezavisne, ali profesionalne odluke bi trebalo da bude faktor u procenjivanju ove kvalifikacije. Po tim uslovima, verujemo da će biti u interesu institucija koje predlažu članove saveta da se fokusiraju na sposobne stručnjake.

Da li ste zadovoljni brzinom reformi?

– Zadovoljni smo napretkom kratkoročnih fiskalnih i finansijskih mera u vezi sa stabilnošću. Ali, mi bismo takođe voleli da vidimo brži napredak u dugoročnijim strukturnim reformama. To se odnosi na poboljšanja efikasnosti javne potrošnje, pogotovo u zdravstvu i prosveti. To se takođe tiče širih reformi poslovnog okruženja, na primer projekta giljotine propisa, pune implementacije nedavno donetih zakona o konkurenciji i javnim nabavkama i zaustavljanju nekoordiniranog nametanja raznih naknada i taksi, na primer od strane lokalnih samouprava. To široko područje činjenja ekonomije povoljnijom za poslovanje nije predmet formalnih uslova programa, ali taj progres je ključan u srednjem roku da pomogne ekonomiji da krene ka kvalitetnijem ekonomskom rastu.

Slabo izvršenje javnih investicija

– Slabo izvršenje javnih investicija nije novi problem u Srbiji. Nedostatak višegodišnjeg budžetskog planiranja je jedan od razloga za te probleme. Drugi problem je pravna neizvesnost u vezi sa nadoknadom za eksproprijaciju za ključne infrastrukturne projekte.

Teški izbori

– Glavne teme sledeće revizije biće budžeti za 2010. i 2011. godinu. Po pitanju budžeta za 2010. očekujemo da ćemo razmatrati dodatnu potrošnju kako bismo bili sigurni da je ona u skladu sa dogovorenim okvirom. To bi bilo veoma važno za određivanje realistične baze za budžet za 2011. godinu. Što se budžeta za narednu godinu tiče, očekujemo da će neki teški izbori morati da budu učinjeni kako bi se postigao cilj da fiskalni deficit bude četiri odsto BDP-a.