Pobedili smo MMF

Oko čega se valja posvađati nego oko novca. Apetiti su ogromni, a para malo. U kasi je šest milijardi ili koja milijarda više, a planova za 20 i koju milijardu. Trka je otvorena. Zaista se postavlja jedna ozbiljna dilema. Ako stvarno nema novca pa mora da se bira između pomoći penzionerima i većih subvencija privredi (ministar ekonomije tvrdi da za to neće biti novca u poslednjem kvartalu) kome pomoći. Da li je bolje udeliti i penzionerima koji primaju između 20.000 i 30.000 dinara još 5.000 ili izdvojiti više za privredu, da ona, kao, brže napreduje pa da nam, kao, bude bolje. Ako daju novac penzionerima mnogi će zagrajati „eto, kupuju glasove“, ako ne daju opet će zagrajati „briga ih za najstarije“. Sigurno je pragmatičnije, ako to zaista daje efekat, pomoći privredi jer od toga će opet koristi imati ti isti penzioneri (porezi od privrede u budžet, iz budžeta novac penzionerima). Ali, političari imaju drugu vrstu pragmatičnosti. Iz keca u keca ponovo da će više dati penzionerima, a manje privredi. A šta bi s onim novcem za premije poljoprivredi? Pa, može narod da izdrži bez mleka do kraja godine, neka ustaje ranije, biće u sledećoj.

Opet je MMF odigrao šmekerski. Jasno nam je prezentovao gomile mana ove Vlade. Tobože, brine o građanima, a potrebno je da MMF dođe da bi nam pokazao da se novac najsiromašnijima ne isplaćuje kako je dogovoreno. A ovde se biju ko će bolje da nagradi javni sektor. Takođe, prezentovali su nam i gde se to „uštedelo“. Na kapitalnim projektima. Svaka čast. A posle ćemo svi na naslovne strane da „puknemo“ otvaranje radova na nekom koridoru po milioniti put i priču kako će nas kapitalni projekti izvući iz krize.

Oko čega se uopšte slavi. Ministarka finansija je izračunala da će neko ko prima 20.000 dinara u celoj sledećoj godini biti bogatiji za 1.200. Može da bude srećan kao da je dobio besplatne akcije.