Podizanje PDV-a nedovoljno da pokrije dugove Srbijagasa

 Za samo godinu dana, dug Srbijagasa je udvostručen sa 400 na 800 miliona evra, a taj rast prevazilazi zbirne uštede koje je država ostvarila podizanjem donje stope PDV-a sa osam na 10 odsto i uvođenjem solidarnog poreza na plate iznad 60.000 dinara, čime se dobilo 300 miliona evra. Zbog toga je neophodno da Srbijagas hitno počne da posluje profitabilno, najkasnije do sredine 2014. godine.

Sve ove podatke juče je izneo predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, predstavljajući ocenu budžeta za narednu godinu. Petrović je podsetio da je Međunarodni monetarni fond početkom 2012. godine prekinuo aranžman sa Srbijom upravo zbog garancija koje je Vlada davala za kredite tog preduzeća, suprotno postignutom dogovoru. Fiskalni savet na problem garancija Srbijagasu ukazuje još od prošle godine, „što je tada izgledalo samo kao nešto što je na papiru, a sada vidimo da su ti dugovi sasvim stvarni“. Petrović je kritikovao i nedoslednost Vlade, koja je „u junu ove godine rekla da neće biti novih garancija i da će Srbijagas morati da svoje obaveze izvršava samostalno, da bi samo par meseci kasnije odobrila novih 200 miliona evra garancija toj firmi“.

Koliki je Srbijagas problem, predsednik Fiskalnog saveta je ilustrovao podatkom da će samo naredne godine Srbija za vraćanje kredita tog preduzeća morati da plati 150 miliona evra, što je više novca nego što se godišnje izdvaja za celu nauku u Srbiji. Srbijagas je postao preduzeće koje dobija ubedljivo najviše državne pomoći, pošto je donedavno neprikosnoveni gubitaš – Železnica, pao na drugo mesto sa „samo“ 110 miliona evra subvencija.

Nažalost, gasni snabdevač nije jedini problem države. Tu su i banke.

– Građani štede za neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka. Država je preuzela plaćanje obaveza Srbijagasa, Železare Smederevo, Jata, Galenike, Železnica Srbije i pokrila gubitke Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd. Samo u narednoj godini neuspešna preduzeća i banke će koštati budžet 560 miliona evra – rekao je Petrović. Ti gubici su pojeli sav novac koji je država uzela od građana podizanjem PDV-a i oporezivanjem visokih plata.

Troškovi saniranja bankarskog sektora će na kraju 2014. dostići neverovatnih 800 miliona evra, pošto je Agencija za osiguranje depozita potrošila sav novac koji je imala za isplatu štednje u propalim državnim bankama i sad će država morati da joj uplati još 360 miliona evra. Samo ovog meseca Ministarstvo finansija je potrošilo 100 miliona evra za pokrivanje gubitaka Privredne banke Beograd, „čime je potrošena čitava ušteda na solidarnom porezu“ – a i dalje preti opasnost da će Vlada naredne godine morati da pokriva gubitke još neke od svojih neuspešnih banaka.

Zbog svega ovoga, Fiskalni savet podvlači da će pravi – ukupni deficit u 2014. biti čak 7,1 odsto BDP-a, što znači da će skočiti u odnosu na ovogodišnjih 6,6 odsto, a ne da će pasti kako se to inače predstavlja u javnosti.

Petrović objašnjava da deficit prema zakonu o budžetu, koji bi trebalo da bude usvojen u narednim danima, iznosi 4,6 odsto BDP-a, ali da u taj budžet nisu ušli projektni zajmovi, odnosno azerbejdžanski i kineski kredit, sa kojima stvarni deficit republike dostiže 5,2 odsto. Tome onda treba dodati dugove lokalne samouprave, Puteva Srbije i Fondova PIO, RFZO i NSZ, koji dižu deficit na 5,5 odsto.

Na sve to ide još pominjano plaćanje dugova propalih preduzeća i banaka, koji podižu deficit za celih 1,7 odsto BDP-a, čime se stiže do ukupnog manjka od celih 7,1 odsto ili 285 milijardi dinara. U Fiskalnom savetu smatraju da bi taj deficit morao da padne na šest do 6,5 procenata, ali sumnjaju u delotvornost Vladinih mera koje bi toga trebalo da dovedu.

Naime, Vlada je u oktobru najavila mere fiskalne konsolidacije kojima je trebalo da se uštedi dva odsto BDP-a, ali u Fiskalnom savetu smatraju da je maksimalni domet samo 1,2 odsto.

Štaviše, Petrović podseća da je čak i sama Vlada revidirala tu brojku i u Fiskalnoj strategiji stavila samo 1,65 odsto BDP-a kao vrednost ušteda.

– Jedino su povećanje PDV-a i solidarni porez čvrste mere. Uštede na subvencijama nisu 0,3 odsto BDP-a, kako tvrdi Vlada, već svega 0,1, odnosno tri puta manje, jer je ostatak odmah potrošen na finansiranje RTS-a i RTV-a sa 7,5 milijardi dinara, pošto je ukinuta pretplata. Druge najavljene mere su razvodnjene, pa se tako pokazalo da ukupni rashodi za nabavku robe i usluga rastu umesto da se smanjuju. Na kraju, i obećano povećanje naplate poreza smanjenjem sive ekonomije, što bi trebalo da donese čak 0,4 odsto BDP-a je upitno. To je ambiciozan cilj i mi smo prema njemu skeptični – rekao je Petrović.

On je upozorio da će javni dug na kraju ove godine biti 64 odsto BDP-a i da će u narednim godinama premašiti 70 odsto.

Novca nedovoljno i za otpremnine

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković upozorio je da iznos za otpremnine radnicima u državnim preduzećima u restrukturiranju, koji je predviđen budžetom za 2014. možda neće biti dovoljan.

– Naše projekcije pokazuju da je planiran nešto manji iznos od potrebnog – rekao je Vučković, koji nije hteo da precizira koliko će radnika po mišljenju Fiskalnog saveta dobiti otkaze. On je samo rekao da po rečima resornog ministra Saše Radulovića u tim preduzećima radi oko 100.000 radnika, a da novca za otpremnine ima za „zadovoljenje višestruko manjeg broja“.

MUP i Vojska ne odustaju od bonusa

Prema Vučkovićevim rečima budžet za narednu godinu i dalje predviđa „neobjašnjiv dodatak na platu za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane“.

– U MUP-u je za socijalna davanja zaposlenima predviđeno sedam milijardi dinara, a u Ministarstvu odbrane je za naknadu troškova za zaposlene odvojeno 4,6 milijardi. Tih i tolikih troškova u drugim ministarstvima nema i mi za najveći deo tog novca nemamo objašnjenje o čemu se tu radi. Kada se tome doda iznos za TV pretplatu, ispada da država može odmah da uštedi oko 20 milijardi dinara, samo ako bude htela – rekao je Vučković.

Nulta tolerancija sa nultim efektom

Nikola Altiparmakov ukazao je na nedelotvornost takozvane nulte tolerancije na neplaćanje poreza, što se vidi iz naplate PDV-a koja je pala na oko 73 odsto, a da je ostala samo na nivou iz 2012., Poreska uprava bi naplatila čak 302 milijardi dinara više. „Do aprila ove godine se primenjivala poreska amnestija, a od juna je krenula nulta tolerancija. Međutim, ta nulta tolerancija se ne primećuje u podacima. Nema trenda rasta poreske naplate, već poreski prihodi čak i podbacuju u odnosu na plan iz rebalansa budžeta“, upozorio je Altiparmakov.