Država treba poreskim olakšicama da stimuliše donatore i humanitarne pomoći a istovremeno i da sprovodi strogu kontrolu ko i na koji način se bavi tom delatnošću kako bi se sprečile bilo kakve zloupotrebe, zaključak je svih učesnika jučerašnje konferencije „Društvena odgovornost i poreska politika Srbije“ u organizaciji Danas konferens centra.
Dobrivoje Tanasijević, član Američke filmske akademije, istakao je da je u Srbiji potrebno primeniti američki model rigorozne kontrole vezene za naplatu poreza.
– Nadležni u SAD se svojski staraju da svi poreski obveznici izvršavaju svoje obaveze prema državi i postoji veoma opsežna kontrola kako bi se sprečile utaje. Kazne za one koji se odluče na to su drastične. U SAD porez ne plaćaju samo zaposleni već i određeni broj penzionera čije su penzije veće od propisane granice koja oslobađa od poreza. Nadležne službe kontrolišu poslovne knjige kompanija u poslednjih sedam godina. Ako otkriju da je bilo utaje, proneverena stopa se pomnoži sa brojem sedam i toliko je onaj ko je utajio porez dužan da plati državi. Sa druge strane, ako je poreski obveznik preplatio obavezu, višak novca mu se vraća – naglasio je Tanasijević.
On je dodao da poreski obveznici koji doniraju humanitarnu pomoć takve svoje aktivnosti prijavljuju poreskim vlastima.
Ana Divac, osnivačica Fondacije „Ana i Vlade Divac“, istakla je da je fondacija kojoj je na čelu skupila 1,8 miliona dolara za poplavljena područja u Srbiji, i da na račun toga treba da plati porez od 360.000 dolara. To je zaista dosta novca kad je reč o plaćanju poreza i nešto što destimuliše one koji žele da pruže pomoć ugroženima.
– Potrebno je stvoriti takva zakonska rešenja koja bi sprečila zloupotrebe a istovremeno ne bi destimulisala one koji žele da pomognu. U tom smislu imamo pozitivan primer iz SAD gde ljudi koji imaju novac u humanitarne svrhe doniraju značajne svote a stimulisani su time da za donirani novac neće morati da plate porez. Na taj način se obavlja i kontrola i sprečavaju eventualne zloupotrebe jer je donator dužan da prijavi poreskim vlastima i sumu koju je dao kao i ime organizacije koja je donaciju primila. Da bi neko formirao fondaciju za prikupljanje novca u Americi prvo mora da prođe kroz provere kredibiliteta koje traju od šest meseci pa do godinu dana. Neko ko ne plaća porez ili se bavi sumnjivim delatnostima ne može da formira organizaciju tog tipa i pokuša da je iskoristi za zloupotrebe – rekla je Divac.
Radoica Rstić, upravitelj Fondacije „Podrži život“, pohvalio je aktuelna zakonska rešenja koja novčane donacije oslobađaju obaveze plaćanja PDV-a. Međutim, ako je pomoć u robi ili uslugama, donator je dužan da obračuna PDV.
– Fondacija „Podrži život“ je osnovana za ciljem unapređenja socijalne i zdravstvene zaštite dece u Srbiji. Osnivač fondacije je glumac Sergej Trifunović koji se dosta angažovao u skupljanju novca za Tijanu Ognjanović. Nakon toga, Sergeju Trifunoviću su počeli da stižu zahtevi i druge bolesne dece da im izađe u susret i pomogne. Građani Srbije su veoma društveno odgovorni, ali u poslednje vreme je bilo i nekoliko zloupotreba, čime je poljuljano poverenje donatora, zbog čega država treba da uvede red u toj oblasti. Zakon o zadužbinama i fondacijama je dobar zakon, samo nisam siguran da li se u dovoljnoj meri primenjuje – naglasio je Rstić.
On je dodao da se zloupotrebe najčešće pojavljuju nerealnim prikazivanjem troškova i u tom segment bi država trebalo da intenzivira kontrolu.
Kontrolisano
– U SAD su donacije u humanitarne svrhe oslobođene plaćanja poreza, ali se vodi stroga kontrola kako bi se sprečile zloupotrebe. Postoje licencirane organizacije i fondovi koji poseduju dozvole za javno prikupljanje novca u humanitarne svrhe. Niko bez dozvole nema pravo da se bavi tom delatnošću. Ja sam u svom restoranu, u dva navrata povodom 40 i 50 rođendana učestvovao u prikupljanju novca u humanitarne svrhe. S obzirom da sam nemam takvu dozvolu, radio sam to sa organizacijom iz filmskog biznisa koja je licencirana za to. Prvi put smo prikupili 2,5 miliona dolara a drugi put pola miliona dolara – rekao je Tanasijević.
Zbunjeni
– Donatori koji dolaze iz zemalja gde se na novac uložen u humanitarne svrhe ne plaća porez, ne mogu da shvate da se u Srbiji to plaća. To ih tera na razmišljanje da to učine u nekoj drugoj državi koja više ceni njihovu dobru volju i prilog koji su voljni da daju. Naša fondacija je porodicama stradalim u poplavama davala 5.000 evra za građevinski materijal, na šta smo morali da plaćamo porez od 500 evra, pa su za taj iznos bili uskraćeni oni koji su pomoć primali – kazala je Divac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
