Potrebne investicije vredne dve milijarde evra

 Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da se taj cilj ispuni izgradnjom vetroelektrana snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100 megavata postrojenja koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvor – izjavio je juče na konferenciji „Obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost Srbije“, u organizaciji Danas konferens centra, Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike Srbije.

Prema njegovim rečima, Nacionalni akcioni plan, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u narednih mesec dana, predstavlja signal investitorima da postoji dobra volja da se za sedam godina izgrade novi proizvodni kapaciteti iz obnovljivih izvora kojima će se stabilizovati energetski sistem, angažovati domaća industrija i sprečiti ekološki problemi.

– Postavljen je zakonski i regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije i stvoreni su preduslovi za investiranje. Do kraja 2015. godine očekuje se sigurnih 500 megavata iz obnovljivih izvora energije. Ta godina će biti prva kontrolna tačka za uspešnost i efekte regulatornih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa 17 opština iz Srbije Ministarstvo energetike pripremilo je javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana koji će uskoro biti objavljen. Investitori će imati rok od šest meseci da se izjasne za ulaganja. Vlada Srbije donela uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koja je stupila na snagu 4. februara. Prema toj uredbi, iz koje će se nove cene primenjivati od 1. januara sledeće godine, stimulisaće se i domaćinstva da postavljaju solarne panele na krovovima zgrada. Period trajanja podsticaja je 12 godina nakon čega će javni snabdevač biti obavezan da otkupljuje struju od proizvođača po tržišnim cenama – istakao je Trifunović.

On je dodao da je plan Ministarstva energetike da se po nemačkom modelu stimulišu lokalne zajednice da postanu vlasnici vetroparkova za proizvodnju struje. Model ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora energije za povlašćene proizvođače trebalo bi da bude donet do kraja meseca, čime se kompletira okvir za otkup struje iz obnovljivih izvora. Trifunović naglašava da je napravljen važan iskorak ka investitorima i prvi rezultati se očekuju u toku ove godine.

– Elektroprivreda Srbije planira obnovu 15 mini hidroelektrana i izgradnju osam novih, koje se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Radi se i na izgradnji vetroparka snage 30 megavata kod Kostolca i solarnoj elektrani snage pet megavata u Čajetini – izjavio je Milutin Prodanović, koordinator za investicije i eksploataciju u preduzeću EPS obnovljivi izvori energije.

Bredli Harker, šef trgovinskog odeljenja ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, istakao je da je dobro što je Srbija napredovala u donošenju propisa za podsticanje korišćenje obnovljivih izvora energije. On je dodao da nizak limit od 500 megavata za subvencionisanje otkupa struje iz energije vetra predstavlja ograničenje. Harker je naglasio da u slučaju da se ne poveća taj limit za vetroelektrane za čiju gradnju u Srbiji su zainteresovane američke kompanije, Srbija neće moći da ispuni cilj da do 2020. godini proizvodi 27 odsto energije iz obnovljivih izvora energije.

– Danas smo svedoci pojave nove dinamike koja menja svetsku energetsku platformu. Ta dinamika je pokretač za smanjenje emisije ugljendioksida, promenljivost cene goriva i oskudnosti resursa. Ti pokretači pomeraju investicije ka novim sferama, energetskoj efikasnosti i unapređenju tehnologije, eksploataciji udaljenih izvora ugljovodonika, gasu iz škriljaca i obnovljivoj energiji. Staza koja vodi napred je nešto što mi zovemo „fast blue“, kao, na primer, smanjenje korišćenja uglja, ekspanzija obnovljivih izvora energije, fleksibilna energija gasa integrisana u obnovljivu energiju, pospešen transport i skladištenje gasa, energetska politika vezana za alternativna transportna sredstva – izjavio je Gaetano Masara, generalni direktor Dženeral elektrik za Jugoistočnu Evropu.

On je dodao da u skladu sa tim scenarijom, gas nije više „most“ resurs koji obezbeđuje kretanje ka ekonomiji sa niskim vrednostima ugljenika, već je ključno dugoročno rešenje ka dostizanju cilja, odnosno ekonomije sa malo ugljenika. Energija iz obnovljivih izvora, sa druge strane, je ugljenik-neutralna, ali je promenljiva i nepredvidiva. Stoga, ni sami obnovljivi izvori energije ne mogu da zadovolje svetske energetske potrebe.

Energija i pod najtežim uslovima

– Najbolja energetska strategija jeste diverzifikacija izvora energije kroz integraciju gasa i obnovljivih izvora. Sa potrebom da ostvarimo integracionu strategiju za električnu i IT infrastrukturu, tokom godina razvijali smo i pospešivali naše turbine za vetar. U ranim dvehiljaditim razvili smo turbine za vetar za najbolje uslove. Tokom godina, usled ograničenja vezanim za zemljište i rastućim izazovima, razvili smo nove turbine. Danas, naše turbine su u stanju da generišu energiju pod najturbulentnijim uslovima, brzinama vetra, visini i temperaturama – objasnio je Gaetano Masara, generalni direktor Dženeral elektrik za Jugoistočnu Evropu.