Previše uslova za uspešnu 2011.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, veruje da će Srbija naredne godine imati rast od bar tri odsto, koliko procenjuje MMF, ali da to u dobroj meri zavisi i od toga kako će se ova godina završiti. Prema njegovim rečima, u narednoj godini će mnogo veći problem biti da se obezbedi da inflacija ostane u planiranom okviru od četiri plus-minus 1,5 odsto, pošto će odmrzavanje plata i penzija dovesti do rasta tražnje.

– Koliko god mi računali na izvoz kao na osnov budućeg rasta, činjenica je da će domaća tražnja naredne godine biti značajan faktor. Zato je bitno i ponašanje države pošto je pitanje u kojoj će meri Narodna banka Srbije voditi restriktivnu monetarnu politiku u situaciji kada u narednoj godini treba da ostvarimo i rast ekonomskih aktivnosti. Zato će fiskalna politika i politika konkurencije biti bitne. Mi stalno dobijamo loše ocene po pitanju konkurencije i to ne samo zbog kartela, već i zbog carinske politike i određenih grana u koje nije moguće ući. Drugo je pitanje regulisanih cena. Država se tu nalazi u delikatnoj i praktično kontradiktornoj poziciji, pošto ne može da beskonačno drži nepromenjene cene struje jer time utiče na rentabilnost poslovanja EPS-a, a jeftina struja podstiče i veću potrošnju. Na kraju, postoji i element kursa, koji u prvoj polovini godine nije mnogo uticao na inflaciju, zato što je tražnja bila vrlo niska, ali je već u drugoj polovini godine kurs počeo da se preliva na cene – ističe Bajec.

Sumirajući sve, ovaj stručnjak zaključuje da bi trebalo da postoje izgledi da naredne godine zabeležimo rast ekonomske aktivnosti i da se zaustavi rast nezaposlenosti. Bajec očekuje i nastavak izvoznih tendencija, pri čemu veoma bitnim naznačuje stabilnost cena, „ali ekonomski opravdanu stabilnost“. Iako je naredna godina predizborna, on smatra da neće biti previše popuštanja jer je vlast obavezna i novim zakonom o budžetskom sistemu da se ponaša fiskalno odgovorno. Međutim, upravo zbog nemogućnosti da se uklopi u predviđeni budžetski deficit za 2011. država nije uspela da završi pregovore sa MMF-om o šestoj reviziji stend-baj aranžmana, pa se delegacija iz Vašingtona vratila u Ameriku neobavljena posla.

– Mi sada nastavljamo pregovore drugim vrstama komunikacije. Kraj je godine i postoje veliki apetiti, a male mogućnosti, ali na kraju ćemo morati da smanjimo deficit. I to ne samo da ga smanjimo, već i da promenimo strukturu potrošnje, okrećući je ka investicijama. Potpuno sam siguran da ćemo završiti i ovu reviziju aranžmana sa MMF-om – naglašava Bajec u izjavi za Danas.

S druge strane, Miroslav Zdravković, saradnik portala ekonomija. org zabrinut je zbog rasta nezaposlenosti, očekujući da se pad broja radnih mesta nastavi i naredne godine, što bi čak i da Srbija u potpunosti izbegne recesiju, značilo neuspeh. On napominje da Srbiji ništa neće značiti čak ni ako ne bude u recesiji tokom 2011., ukoliko nezaposlenost bude nastavila da se povećava, što je kako kaže, veoma izgledno. Naime, samo u avgustu broj zaposlenih je smanjen za 5.000 i to posle perioda u kojem je takođe rasla nezaposlenost.

– Nebitno je da li ćemo biti u recesiji ili ne ako izgubimo još 50.000 ili 100.000 radnih mesta. BDP i nezaposlenost su dva osnovna pokazatelja ekonomskog stanja, a mi smo jedini kod kojih su te dve statistike analitički neupotrebljive – naglašava naš sagovornik.

Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić, ne veruje da će biti recesije, budući da „u Srbiji jednocifrena inflacija nije u vezi sa recesijom“, dok ostali parametri koji utiču na ekonomski pad ili rast ne ukazuju na mogućnost recesije.

– Industrija beleži lagani desezonirani rast i s obzirom na nisku početnu vrednost, teško da će naredne godine imati manji rast od četiri ili pet odsto, osim ako ne bude recesije izvan Srbije, a pošto industrija utiče sa čak jednom šestinom na ukupan rast, onda to umanjuje mogućnost recesije. Saobraćaj će takođe da raste jer u njemu telekomunikacije imaju veliku ulogu, a one rastu po prirodi delatnosti. Trgovina takođe beleži oporavak i teško da će zastati jer je ona u vezi sa zaradama, koje će biti odmrznute. Usluge, poput zdravstva, prosvete i drugih će takođe rasti jer su i one vezane za zarade, a jedino je neizvesno kako će se pokazati agrar, pošto se nikad ne zna kakva će biti godina. Ali, agrar utiče samo sa deset odsto ili manje u ukupnom rastu, tako da ni od toga ne preti opasnost. Čak će i uvoz rasti naredne godine, a on utiče na rast sektora poput trgovine i saobraćaja. Zbog toga mislim da nema mogućnosti da dođe do recesije u Srbiji, osim u slučaju da dođe do spoljne recesije, a to je takođe malo verovatno – kaže Nikolić.

Smanjenje deficita zahteva teške odluke

– Naglo smanjenje deficita u toku recesije moglo bi dodatno da pogorša situaciju, izjavio je šef Misije MMF-a za evropske zemlje u razvoju Bas Baker i naveo da je u velikom broju tih zemalja fiskalni deficit zbog krize porastao, a njegovo smanjenje je težak zadatak koji podrazumeva donošenje teških odluka i izbora. „Ukoliko država želi da poveća investicije, to znači da na nekoj drugoj strani mora da sprovede nepopularne mere smanjujući troškove. Vremenom, smanjenje deficita će samo po sebi povećati broj investicija, ali prevashodno investicija privatnog sektora“, rekao je Baker u intervjuu za novi dvobroj magazina Bankar. Tanjug

Pogrešna statistika

– Veoma je diskutabilno da li ćemo naredne godine imati recesiju ili ne, zato što za razliku od ostatka sveta, u Srbiji se bruto domaći proizvod ne računa na normalan način, već prema cenama iz 2002. godine. Dokle god se Zavod za statistiku ne natera da rast BDP-a obračunava na korektan način, mi nećemo moći da iz njihovih podataka vidimo da li smo u recesiji ili ne. Primera radi, prošle godine je statistika objavila da je pad BDP-a 2,7 odsto i to je zvanična brojka sa kojom operišu i Međunarodni monetarni fond i Evropska unija, ali ako se BDP obračuna kako bi trebalo, prema cenama iz 2008. godine, onda se vidi da je pad bio 4,5 odsto što je mnogo više – tvrdi Zdravković.