U slučaju da se Rusi dogovore sa Bugarima o transportu gasa za Grčku i Italiju preko teritorije te zemlje, taj alternativni pravac izgradnje Južnog toka bio bi veoma isplativ za Srbiju. Naime, bilo bi dovoljno da se izgradi 105 kilometara gasovoda od Niša do bugarske granice, što bi Srbiji obezbedilo dovoljne količine gasa za potrebe individualnih potrošača i privrede – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
On dodaje da bi ta opcija bila daleko isplativija za Srbiju nakon što Gasprom prestane da snabdeva potrošače gasom preko Ukrajine od 2019. godine, kako je najavljeno, nego da „plavi energent“ dobija iz Severnog toka 2.
– Gas iz Severnog toka 2 Srbija bi dobijala iz zemalja zapadne Evrope i plaćala bi skuplje tranzitne takse zemljama kroz koje prolazi. Gas iz pravca Bugarske je sa druge strane daleko isplativija i jeftinija opcija – ističe Vuletić.
Naš sagovornik ipak identifikuje dve prepreke za realizaciju tog posla.
– Prva je što bi Srbija morala da izgradi transportnu mrežu kojom bi gas iz Bugarske stizao do naših potrošača. Naša zemlja, na žalost, nema novca da bi samostalno realizovala taj projekat. Stoga bi trebalo tražiti novčanu pomoć od Evropske unije ili pak napraviti aranžman sa Rusima da oni izgrade taj gasovod. U svakom slučaju, ako bi dogovor o izgradnji gasovoda koji bi prolazio preko teritorije Bugarske i Grčke bio postignut, nadležni u Srbiji bi ozbiljno morali da počnu da razmatraju varijantu po kojoj bi se naša zemlja uključila u taj projekat. Naravno, sve to važi samo u slučaju da Bugarska pristane da učestvuje u tom poslovnom poduhvaatu, odnosno da joj Evropska unija to dozvoli. Znamo da je Bugarska svojevremeno odustala od učešća u izgradnji Južnog toka, pa nije nerealno očekivati da Brisel ne odobri i ovaj aktuelni projekat. Praksa pokazuje da Sjedinjene Američke Države konstantno izražavaju protivljenje izgradnji bilo kog gasovoda kojim bi ruski gas bio transprtovan evropskim potrošačima, tako da i to treba imati u vidu – navodi Vuletić.
Naš sagovornik smatra da bi najpovoljnija varijanta za Srbiju bila da se „odmrzne“ izgradnja Južnog toka kojom je predviđeno da naša zemlja bude tranzitna, a da se u slučaju da do toga ne dođe, treba orijentisati na alternativni pravac koji sada predlaže Moskva.
– Zemlje zapadne Evrope nije mnogo briga kako će se gasom snabdevati jug „Starog kontinenta“ jer one svoje snabevanje rešavaju izgradnjom Severnog toka 2. Naima je pak svako snabdevanje koje bi išlo južnom trasom podjednako potrebno i korisno – kaže Vuletić.
Kako je najavio Jurij Ušakov, pomoćnik predsednika Ruske Federacije, gasovod iz Rusije u Grčku i Italiju mogao bi da pređe preko Crnog mora, a potom preko teritorije Bugarske. Gasovod bi išao po dnu Crnog mora, a dalje bi preko Bugarske i Grčke išao do potrošača u Italiji.
Rusi očekuju rekordan izvoz gasa
Na konferenciji posvećenoj izvozu gasa i unapređenju sigurnosti isporuka Evropi, Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma, izjavio je da ta kompanija očekuje rekordan izvoz u 2016. godini. „Izvoz gasa bi trebalo da dostigne rekordnih 165 milijardi kubnih metara, ako ne i više u 2016. godini, čak i u slučaju blage zime. Izuzetnim rezultatima doprinosi pad domaće proizvodnje gasa u Evropi, uključujući holandsko Groningen polje i Severno more“, istakao je Medvedev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
