Reorganizacija donosi dnevnu uštedu od 100.000 evra

Prema rečima Jelene Vujović, portparolke EPS-a, u slučaju da se donese odluka o reorganizaciji i utvrdi model po kome bi ona trebalo da bude sprovedena stvorili bi se uslovi da se sredinom sledeće godine utvrde viškovi među zaposlenima.

– U ovom trenutku ne postoje utvrđeni podaci o viškovima niti ih može biti dok ne počne reorganizacija. Prema tome ne zna se koliko će zaposlenih biti prekobrojno. Pojedini mediji su pravili svoje računice o tome, pa se pojavila informacija da je 130 direktora višak. To nije zvanični podatak iz EPS-a. Viškova u preduzeću svakako ima. Svako preduzeće unutar EPS-a ima svoju administraciju, finansijske direktore čime je sistem potpuno rascepkan. Reorganizacija treba da uvede red u tom smislu što bi se utvrdio tačan broj ljudi koji su zaista potrebni za rad u administraciji. Trenutno je to nemoguće sprovesti jer generalni direktor EPS-a nije šef direktora privrednih društava i njihovih ogranaka. Njih postavlja Upravni odbor kompanije. Dakle, da bi se sprovela korporativizacija potrebno je prethodno izmeniti statute i osnivačke akte EPS-a i svih njegovih zavisnih preduzeća. Nakon toga će biti moguće utvrditi viškove zaposlenih – objašnjava Jelena Vujović. Prema njenim rečima, utvrđivanje viškova istovremeno neće značiti da će svi ti ljudi ostati bez posla. – U ovom trenutku osnovno pitanje nije da li će viškovi biti preraspoređeni na druga radna mesta ili će otići iz kompanije. Ono što je sada važno je da se donese odluka o modelu reorganizacije EPS-a da bi došlo do ušteda, odnosno da bi se utvrdili viškovi. Kad je reč o onima iz administracije koji budu višak, ne znači da će ostati bez posla s obzirom da kompanija ima potrebe za recimo inženjerima, tako da neki od razrešenih direktora mogu da budu preraspoređeni na ta radna mesta. Kompanija se neće odreći zaposlenih sa radnim sklonostima, takvi su joj potrebni – naglašava Jelena Vujović.

Ona dodaje da će generalni direktor EPS-a Aleksndar Obradović Upravnom odboru kompanije predložiti da na sledećoj sednici ponovo razmatra njegov zahtev o formiranju jednog distributivnog operatera sistema, umesto pet koliko ih ima sada. Naime, u ovom trenutku postoje različiti iznosi mrežarina za svaku od pet distribucija. Od 1. januara naredne godine nastupa liberalizacija tržišta za preduzeća koja se napajaju strujom na srednjem naponu. To faktički znači da bi privrednik na jugu Srbije, gde je mrežarina veća a standard života niži, plaćao veću cenu električne energije nego privrednik u daleko razvijenijem Beogradu. Ako ne bi došlo do stvaranja jedinstvenog operatera sistema, već bi se u liberalizaciju ušlo sa pet distribucija koje su istovremeno i operateri, cene struje bi se razlikovale i do 40 odsto u zavisnosti od toga u kom delu zemlje se privrednik nalazi.