Srbija mora da osigura izvoz

Prema rečima Ane Malešević, direktorke Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, bar jedan deo problema sa kojima se suočava izvozni deo srpske privrede, ova institucija može da otkloni. AOFI je, naime, agencija koja po povoljnim kamatnim stopama firmama nudi kredite za finansiranje izvoza, ali i osigurava taj posao tako da privrednici ne strahuju da li će im kupac iz inostranstva platiti za isporučenu robu. Uz to, AOFI i otkupljuje potraživanja od izvoznika, čime im pomažu da prebrode trenutnu nelikvidnost u koju mogu da zapadnu. Glavni problem je, međutim, to što za ovu instituciju skoro niko nije čuo.

– Mi to pokušavamo da promenimo. Imali smo prezentaciju u Privrednoj komori Beograda i poslali smo informativni letak na adrese svih preduzeća koja izvoze robu u vrednosti iznad 300.000 evra godišnje, u kojem smo im predstavili čime se AOFI bavi. Takvih firmi u Srbiji ima oko 1.300 – kaže Maleševićeva.

Prema njenim rečima, AOFI trenutno radi samo sa firmama koje izvoze bar 300.000 evra godišnje, ali postoji ideja da se taj prag snizi tako da veći broj preduzeća može da dobije povoljne kredite.

– AOFI trenutno ima oko 150 klijenata u kreditnom segmentu, 60 u osiguranju i 80 u faktoringu, što je vrlo malo. Prošle godine smo imali 78 miliona evra kredita i još 50-60 miliona evra u faktoringu. Smanjenjem praga bismo mogli da uključimo više kompanija koje imaju dobar proizvod, ali su relativno mlade i još nisu stigle do tih 300.000 evra izvoza. Firme koje izvoze više od 10 miliona evra godišnje, dobijaju kredite sa kamatom od tri odsto godišnje, one sa izvozom od pet do 10 miliona plaćaju četiri odsto, a firme sa izvozom od 300.000 do pet miliona evra pet odsto – kaže Maleševićeva.

Upravo zbog toga, tražnja za AOFI-jevim kreditima je veća od kapaciteta Agencije za kreditiranje. Ove godine AOFI je plasirao 108 kredita u ukupnom iznosu od 41.685.000 evra, a tražnja je tolika da bi mogao da odobri bar još 20 miliona. Zbog toga se Maleševićeva nada ili dobijanju neke nove kreditne linije ili aranžmanu sa nekom od međunarodnih finansijskih institucija „oko čega se već pregovara“.

– Naš kapital je oko 60 miliona evra. To je veoma ograničeno, naročito zbog toga što veliki broj naših klijenata obnavlja kredite, misleći da kada jednom dobiju kredit, maltene ne moraju da ga vraćaju. Zato smo sad počeli sa praksom da kad firma vrati prethodni kredit, sledeći joj odobrimo u manjem iznosu, tako da se deo sredstava oslobađa za nove klijente i da mala i srednja preduzeća dobiju veću priliku da dobiju zajam – objašnjava Maleševićeva.

AOFI-jeva usluga koju već sad mogu da koriste čak i mali izvoznici je osiguranje izvoza. Svako ko izvozi robu u vrednosti od bar 10.000 evra godišnje može da osigura izvoz u ovoj Agenciji.

– Mislim da je to za srpske izvoznike najznačajnije, a da se o tome malo zna. Onog trenutka kada osigura svoje potraživanje kod nas, izvoznik više ne brine o tome da li će mu klijent platiti. Time postaje konkurentniji, jer može da daje robu na odloženo i ne mora da traži avans kao faktor sigurnosti. Polisu osiguranja može da vinkulira kod banke. Uz to, naše premije osiguranja su vrlo povoljne, od 0,3 do jedan odsto na iznos fakture, u zavisnosti od rizika zemlje u koju se izvozi. Ako je u pitanju recimo Nemačka onda je premija 0,3 procenta – kaže Maleševićeva, navodeći kao primer Petrohemiju, koja je nedavno osigurala svoj kompletan izvozni portfolio kod AOFI-ja, čime se pridružila Tarketu, Beohemiji, Umki i drugim kompanijama koje od ranije posluju sa ovom Agencijom.

– Najskuplje je kad vam ne plate – primećuje Maleševićeva, napominjući da osiguranje izvoza u Srbiji radi samo AOFI.

Drugi proizvod o kojem se malo zna u Srbiji je faktoring.

– To je otkup potraživanja i mi nudimo povoljne uslove, jer kao državna institucija nemamo cilj da stvaramo profit, s tim što poslujemo pozitivno, već da pomažemo privredi. Kada klijentu odobrimo liniju, on ne mora odmah da je koristi. Ako imate firmu iz Srbije, koja izvozi u Italiju i mi joj damo 100.000 evra linije, ona na nju ne plaća kamatu. Taj klijent može jednog dana da dođe i kaže da mu, recimo, treba 18.000 evra da nešto hitno plati. Na osnovu njegovog ugovora sa kupcem, mi ćemo sprovesti otkup potraživanja, njemu dati novac koji mu je potreban i on će tek onda i samo na tih 18.000 evra plaćati kamatu. To je vrlo zgodno da se prevaziđe pitanje trenutne likvidnosti – dodaje Maleševićeva.

Nova pravila

– AOFI je ove godine značajno povećao naplatu potraživanja, a u poslednjih mesec dana priliv od zaostalih dugova smo podigli za pola miliona evra. Ranije je dosta korišćena menica kao sredstvo obezbeđenja, sa vrlo malo bankarskih garancija i hipoteka. Sada, međutim, svaki kredit mora biti adekvatno obezbeđen. Za nas je idealna bankarska garancija, ali pošto ona dodatno poskupljuje kredit, spremni smo da razgovaramo i o hipotekama i zalogama na opremi i robi. Bili biste iznenađeni koliko su ljudi spremni da se prilagode kada im kažete da sada postoje jasna pravila. Svako će koristiti laku mogućnost za zaradu ako mu je ostavite, ali pošto su naša sredstva i dalje povoljnija nego u bankama, firmama se isplati da rade sa nama“, kaže Ana Malešević, koja je uvela i praksu da se klijenti pozivaju pre nego što im dospe kredit i podsećaju da se očekuje od njih da dugovanje izmire.

Oštrija procedura

Jako smo efikasni, sednica Izvršnog odbora sazove se za dva dana, tako da klijent ne čeka nedeljama na odluku. Kako smo i vrlo konkurentni, kompanijama se isplati da nam ponude dobro sredstvo obezbeđenja – kaže Maleševićeva, dodajući da je pooštrena pravna procedura pri odobravanju kredita, pa se više ne može desiti da se kao sredstvo obezbeđenja prihvati nekretnina koja nije uknjižena.