Struja i dalje najpovoljniji energent

Međutim, kako se zima kalendarski približava meteorološke prognoze pokazuju da topli talas neće potrajati još dugo i da ćemo se ubrzo suočiti sa uobičajenim niskim temperaturama. Kada dođe do toga, biće veoma važno ko se od potrošača kako greje. Inače, tokom godine došlo je do poskupljenja struje a potom prirodnog gasa i daljinskog grejanja u Srbiji. Uporedna računica pokazuje da će ove grejne sezone najbolje proći oni koji se greju na TA peći zbog mogućnosti da se toplota akumulira samo tokom noći kada je struja jeftinija. Ti građani će za šest meseci koliko grejna sezona traje, potrošiti 41.300 dinara za stan od 60 kvadrata, pod uslovom da greju sve prostorije. Ukoliko preko dana moraju da dopunjuju peći, račun će im u proseku dostići 59.400. Oni koji se pak greju na klima uređaje a imaju istu kvadraturu stambenog prostora, platiće račune u iznosu od 41.400 dinara. Kao poređenje može poslužiti podatak da cena centralnog grejanja u Beogradu nakon novembarskog poskupljenja od 7,5 odsto, za stan od 60 kvadrata iznosi 64.700 dinara. Međutim, treba uzeti u obzir da je daljinsko grejanje neuporedivo kvalitetnije od onoga na struju. Naime, brzina kojom se dostiže idealna temperatura u stanu je daleko veća kod daljinskog sistema grejanja nego kada je reč o TA pećima i klima uređajima. Veoma važno je naglasiti i to da se račun za centralno grejanje plaća tokom čitave godine zarad održavanja distributivnog sistema, pa se samo stvara privid da je ono skuplje u toku zimske sezone od nekih drugih načina zagrevanja stanova. Kada se svi nabrojani podaci uzmu u obzir jasno je da je daljinsko grejanje najpraktičniji sistem zagrevanja domova.

Ali nisu svi građani srećnici da u svojim stanovima i kućama imaju centralno grejanje tako da u toj situaciji, kako smo već konstatovali, najbolje prolaze oni koji se greju na struju. Razlog svemu tome su socijalne cene struje u Srbiji koje su daleko ispod realnih, pa svi koji to mogu, koriste je za grejanje iako električna energija nije predviđena za to. Istini za volju, nisu svi koji se greju na struju u mogućnosti da plaćaju niske račune. Recimo, oni koji koriste grejalice plaćaju „papreno“, pa iznos u proseku dostiže do 122.700 dinara za stan od 60 kvadrata. Kao ilustracija koliko je to skupo, može poslužiti podatak da se toliki račun plati i ako se koristi kotao za centralno grejanje.

Građani koji se greju na gas, posle poskupljenja tog energenta od 10 odsto za zagrevanje stana od 60 kvadrata tokom grejne sezone potrošiće 56.700 dinara. Cene grejanja na ugalj kreću se od 46.600 do 52.400 dinara. Najjeftinije će proći oni koji se greju na sirovi lignit (46.600), zatim oni koji koriste ugalj „banovići“ 52.200 i „vreoci“ 52.400 dinara. Građani koji se greju na drvo za šest meseci grejne sezone izdvojiće 63.100 dinara.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije ističe da je osnovni problem koji postoji u našoj zemlji disparitet cena energenata.

– Ljudi izaberu ono što im je najpovoljnije i greju se na TA peći koje pune noću. I nikako ne možemo da kažemo da su građani krivi što koriste najjeftiniji ogrev. Jednostavno, oni pokušavaju da uštede što je više moguće. Krivica je na državi koja drži suviše nisku cenu struje zarad rešavanja socijalnih pitanja. Zbog toga se struja kao najplemenitiji vid energije rabi za ono što nije predviđena, grejanje stanova. Kada sada posmatrate cene gasa čini vam se da su visoke. Međutim, kada bi u Srbiji imali realne cene električne energije, grejanje na gas bi bilo jeftinije od grejanja strujom. Dok god se ne uspostavi realna cena struje u Srbiji dešavaće se ovo što se dešava i sada – zaključuje naš sagovornik.

Papreno

Najviše plaćaju oni koji se greju na propan butan 103.500 dinara i lož ulje 149.600 dinara, pa su retka domaćinstva koja se odlučuju za taj vid zagrevanja.