Vest o tome da je Poreska uprava odlučila da ponovo aktivira zakon o porezu na ekstraprofit iz 2001. godine juče je naišla na sumnje kako među ljudima iz same Uprave tako i među pravnim stručnjacima. Glavni problem je činjenica da je zakon, koji je „slavu“ stekao naplatom 70 miliona maraka od Braće Karić i kasnije vraćanjem tih istih 70 miliona maraka Karićima, odavno zastareo, pa je pitanje kako Poreska uprava namerava da danas naplati ono što nije mogla u prethodnoj deceniji.
Slamka u koju se poreznici navodno uzdaju je član 31 Zakona o ekstraprofitu, u kojem se kaže da se „odredbe o zastarelosti iz poreskih zakona ne primenjuju u postupku utvrđivanja i naplate“ poreza na ekstra profit. Međutim, kako za Danas objašnjava ekspert za poresko pravo, koji zbog svoje vezanosti za Poresku upravu nije želeo da javno govori o ovoj temi, taj član je već 2002. godine oboren na Ustavnom sudu.
Najviši pravosudni organ je tada našao sporni član 31 povređuje Zakon o obligacionim odnosima i da je zbog toga neustavan. Zakon o obligacionim odnosima je sistemski zakon kojim se između ostalog utvrđuje i pitanje zastarelosti potraživanja u Srbiji, tako da se smatra da svako potraživanje zastareva za 10 godina, ako nekim zakonom nije predviđeno drugačije.
– To bi moglo da znači da sa poreskog stanovišta nema zastarevanja poreza na ekstraprofit, jer je zakonom o tom porezu određeno da se odredbe o zastarelosti iz poreskih zakona ne primenjuju. Ali, pošto je Ustavni sud utvrdio da se tim članom povređuje Zakon o obligacionim odnosima, onda bi mogao da važi opšti desetogodišnji rok zastarelosti za naplatu tog poreza. A to znači da su sva ta rešenja zastarela – kaže naš sagovornik.
Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević, a danas profesor pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže da bi ovo pitanje trebalo detaljnije pogledati, ali da je sa stanovišta Zakona o obligacionim odnosima opšti rok zastarelosti pomenutih 10 godina, s tim što zastarelost važi samo ako se dužnik pozove na nju „što će se u ovom slučaju sigurno dogoditi, jer se radi o ljudima koji imaju jako dobre advokate“. U tom slučaju Poreska uprava ne bi mogla da naplati porez na ekstraprofit.
Ivošević podseća da postoji i prekid zastarelosti, do kojeg recimo nastupa ako poverilac tuži dužnika, posle čega zastarelost počinje ponovo da teče ispočetka.
Dakle, ako je Poreska uprava tužila nekog tajkuna 2005. godine i sud doneo rešenje u njenu korist, onda ovo potraživanje još nije zastarelo, jer potraživanja utvrđena pred sudom zastarevaju za 10 godina, odnosno 2015.
Pitanje je, međutim, koliko je sve to i bitno, jer kako kaže za Danas visoko pozicionirani sagovornik iz Poreske uprave, u toj organizaciji do juče niko uopšte nije čuo za ovakvu inicijativu koja je objavljena u medijima, zbog čega smatra da se radi o marketinškom potezu novog rukovodstva.
S druge strane, poreski konsultant Đerđ Pap, koji je bio u Poreskoj upravi u vreme kada je zakon o ekstraprofitu bio aktuelan, kaže da je naplata tog poreza tekla i u 2002. pa i kasnije, tokom 2003. i 2004, ali da se kasnije s tim jednostavno stalo.
– Ne verujem da su razlozi bili drugačiji od onih zbog kojih su zastarela i krivična dela protiv ubijenih gardista ili protiv sveštenika – kaže Pap. On dodaje i da su sudovi Poreskoj upravi vraćali veliki broj rešenja o naplati poreza na ekstraprofit na ponovno odlučivanje i da se podigla velika prašina kada je plaćeni porez vraćen Braći Karić, pošto je Vrhovni sud prethodno osporio rešenje Poreske uprave.
Tada se, kako kaže, tim pitanjem bavio i Odbor za finansije Narodne skupštine, za čije potrebe je sačinjen i specijalni izveštaj. Ubrzo nakon toga Poreska uprava je prestala da naplaćuje ovaj porez.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.