Tekstilci nezadovoljni slabom kontrolom

– Komisionima je dat rok od tri meseca da rasprodaju zalihe zatečene robe i 31. marta je trebalo da „podvuku crtu“, naprave popis robe koja je prodata, a da preostale količine vrate vlasnicima. Od 1. aprila komisioni mogu da stave u promet samo robu koju prati evidencija propisana novim pravilnikom, a oni koji to ne učine rizikuju da im u kontroli sve bude oduzeto – kaže za naš list Goran Macura, načelnik za opšti nadzor u Republičkoj tržišnoj inspekciji.

Naš sagovornik dodaje da se broj predatih popisnih listi ne poklapa sa ukupnim brojem komisiona jer su neki od njih, odmah počeli da primenjuju pravilnik, pa nisu imali obavezu da dostave popisne liste, a drugi su prešli na režim klasične trgovine. Macura nije mogao da potvrdi procenu da u Srbiji posluje oko 9.000 komisiona i kaže da pravih podataka nema jer svako preduzeće, kada se jednom registruje, ima pravo da dopuni svoju delatnost, pa je iz registra nemoguće utvrditi koliko njih je steklo pravo i na komisionu prodaju. Macura naglašava i da neće biti nekih rigoroznih kontrola komisiona. „Malo pažljivije ćemo pratiti kako se primenjuje novi pravilnik, ali u načelu komisioni će biti obuhvaćeni, kao i ostali trgovci, kroz redovne kontrole jer nam nije cilj da podižemo tenziju nego da se mirno posluje i da se primenjuju pravila“, kaže Macura.

U Uniji tekstilaca procenjuju da način na koji je novi pravilnik „krenuo u život“ ne ukazuje da je država ozbiljno rešila da se uhvati u koštac sa sivom ekonomijom.

– Komisioni su i pre donošenja pravilnika bili u obavezi da evidentiraju komitenta od koga uzimaju robu na uslužnu prodaju, ali su neke ranije kontrole tržišnih inspektora pokazale da se na spiskovima nalaze fiktivna imena i da je zapravo reč o robi nabavljenoj na crnom tržištu, za koju ne postoje papiri, sertifikati o kvalitetu, fakture, uvozne deklaracije. Onda je donet pravilnik koji je stupio na snagu 1. januara, ali je neko sebi dao za pravo da može njegovu primenu da odloži na tri meseca. Tako je komisionima pružena prilika da još neko vreme rade na crno, a prema našim saznanjima, većina je to i učinila. Oni su komletan promet obavljali mimo fiskalnih kasa, u kešu, a čak su i zarade zaposlenima i troškove podmirivali iz, navodno, ličnih pozajmica – kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca.

On dodaje da komisionari ne mogu da obezbede ulazne papire za robu kojom trguju, a nema ni govora o tome da će je vratiti nekim vlasnicima jer je reč o zalihama koje su sami nabavljali.

Sve po starom

– To što se ne najavljuju rigorozne kontrole, samo je signal njima da mogu da nastave po starom i oni će to i učiniti, pa će i dalje roba vredna oko milijardu evra da cirkuliše u sivoj zoni, bez dinara fiskalnog opterećenja – tvrdi Knežević.