Tržište rada u Srbiji i dalje je slabo, zbog čega su i ove godine izgledi za povećanje privatne potrošnje „problematični“. Kad se tome dodaju efekti koje mogu izazvati strukturne reforme, u ovoj godini se očekuje da privredni rast bude oko 1,5 odsto, navodi se u analizi makroekonomskih kretanja Erste grupe.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U ovoj banci očekuju da će u 2016. investicije i inostrana tražnja imati pozitivne efekte, te da ima prostora za dodatnu monetarnu relaksaciju (što uglavnom podrazumeva nižu referentnu kamatu) „s obzirom na ambijent sa niskom inflacijom i internu stabilizaciju“.
„Očekuje se da fiskalna kretanja i dalje budu stabilna, uz zadržavanje udela deficita opšte države na nivou od oko 3,7 odsto BDP-a“, navodi se u analizi, u kojoj se konstatuje da će predstojeći prevremeni izbori ponovo odložiti reforme.
„U predstojećem periodu 2016. godine očekujemo da se nastave pozitivna ekonomska kretanja i da stopa rasta bude oko 1,5 odsto na međugodišnjem nivou. Kao glavne pozitivne faktore vidimo nastavak snažnih rezultata na strani investicija, zahvaljujući stabilnijem ekonomskom ambijentu, propisima koji olakšavaju poslovanje i programu rešavanja problematičnih kredita koji će poboljšati kreditni potencijal u bankarskom sektoru. Pored toga, bolja perspektiva rasta za većinu glavnih trgovinskih partnera trebalo bi da podrži neto izvoz, uprkos potencijalnim pritiscima u pravcu povećanja uvoza koji dolaze od postepene stabilizacije domaće tražnje. S druge strane, očekuje se da privatna potrošnja igra neutralniju ulogu; uprkos poboljšanom ekonomskom sentimentu, tržište rada je i dalje slabo, a najavljeni program racionalizacije državne uprave (uglavnom penzionisanja) i restrukturiranja državnih preduzeća, mogao bi da izvrši dodatne pritiske u pravcu smanjenja stopa zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi“, navode stručnjaci Erste banke.
Po pitanju smanjenja kamatnih stopa, u Ersteu smatraju da još nismo videli sve.
„U narednom periodu i dalje vidimo određeni prostor za dodatna smanjenja, jer bi očekivanja da će inflacija biti niska mogla da zadrže indeks potrošačkih cena na niskim nivoima. Pored toga, guvernerka Tabaković je jasno izjavila da će na ton monetarne politike u Srbiji snažno uticati odluka Federalnih rezervi SAD i da, pri skromnijim očekivanjima u pogledu povećanja stope u 2016. godini, NBS ima manevarskog prostora. Ipak, NBS bi trebalo da i dalje pažljivo prati kretanja na međunarodnim tržištima, jer, iako predstavlja jedan od ključnih oslonaca finansijske stabilnosti, dinar je osetljiv na nervozu na međunarodnim tržištima“, upozoravaju u Ersteu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
