Iako je interesovanje stranaca za Beograd, ali i neke druge turističke destinacije u Srbiji sve veće, naša zemlja beleži konstantan spoljnotrgovinski deficit, jer domaće stanovništvo mnogo više novca potroši u inostranstvu nego što Srbija zaradi od stranih turista. Devizni prihod od turizma prošle godine povećan je za 24 odsto, na ime turizma inkasirano je 711 miliona evra samo od stranih gostiju, ali su, s druge strane, građani naše zemlje potrošili 1,1 milijardu dolara van granica Srbije, što je za 17 odsto više novca nego 2010.
– To znači da je Srbija prošle godine zabeležila deficit od 120 miliona dolara. Ranije je taj deficit bio još veći, ali treba pogledati primere nekih zemalja u okruženju, kao i onih razvijenih i koristiti se njihovim iskustvima – rekao je juče direktor departmana za međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum Slobodan Unković. On je na konferenciji Danas konferens centra „Industrija turizma i spoljnotrgovinski deficit“ istakao da je prihod od stranih gostiju u 2011. učestvovao sa dva odsto u domaćem BDP-u, da je procenat učešća u ukupnoj vrednosti uvoza bio šest, a izvoza čak 23 odsto. „Kada bismo sve to poredili sa rezultatima mnogih drugih zemlja koje imaju skromnije resurse možemo reći da nismo zadovoljni“, rekao je Unković.
Pominjući samo neke od zemlja koje beleže suficit u industriji turizma Unković je istakao SAD, koje su prošle godine zaradile od stranih turista 126 milijardi dolara, dok su oni u inostranstvu potrošili svega 79 milijardi dolara. Španija, prema rečima Unkovića, takođe beleži suficit u 2011. i to od čak 40 milijardi dolara.
– U svim ovim zemljama se ozbiljno razgovara kako pomoći turizmu, kako fiskalnu politiku staviti u funkciji turizma, kako kreirati kreditnu politiku, razviti ponudu i konkurentnost. Turizam se svuda shvata ozbiljno, nažalost, kod nas nije tako. Mi još nismo shvatili koliko je ta grana važna – naglasio je Unković. Suština je, istakao je on, da se u Srbiji turizam ne doživljava kao bitan faktor ukupnog privrednog razvoja. Unković je podsetio da je na međunarodnom tržištu prošle godine ova industrija zabeležila rast od tri do četiri odsto, kao i da je ostvaren prihod od 1.400 milijardi dolara.
Zoran Đukanović, urednik Travel magazina pokušao je da podstakne sve da razmišljaju na koji način bi Srbija svoju turističku ponudu mogla da učini zanimljivijom za goste iz inostranstva. „Bitno je kako nas drugi vide, jer mi ovde imamo pomalo iskrivljenu sliku o sebi samima i ne pridajemo mnogo važnosti tome kako izgledamo drugima“, rekao je Đukanović. U svakom biznisu, nebitno da li prodajete čokoladu ili nešto drugo, napomenuo je Đukanović, mora da se uradi ozbiljna analiza tržišta. „Morate da vidite kakvu čokoladu nudite, kojeg je ukusa, kakva je njena istorija. Svaki biznismen o tome razmišlja, a mi moramo intezivno da radimo na tome da osmislimo šta možemo da ponudimo, ali ne stihijski, već na jedan studiozan i analitičan način“, rekao je Đukanović.
Slike o zemlji u kojoj se i dalje vodi rat još uvek kruže stranim medijima, a nju teško da može popraviti slika krova beogradskog aerodroma koji prokišnjava. „Nedavno mi je dolazio jedan nemački partner u goste i na aerodromu su ga dočekale kofe, koje skupljaju vodu jer krov prokišnjava“, istakao je Đukanović. On kaže da država mora da napravi strategiju i da ukoliko naravno želi od Srbije da napravi atraktivnu destinaciju za strance utvrdi kako nas oni vide i šta mogu da učine kako bi se ta slika promenila. Ta slika o Srbiji, kao dobroj destinaciji naravno ne može sama od sebe da se popravi, a svi se slažu da država treba da bude ta koja će da pomogne jer pojedinci, turistički radnici i agencije ne mogu to sami da izvedu.
Direktor Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov rekao je da prestonica Srbije beleži stalni rast poseta stranih gostiju i da je on ove godine dostigao 17 odsto. „Poslednjih godina otvoreno je 18 novih hotela, 30 hostela i još 60 privatnih, smeštajnih jedinica. Svi ti hoteli dobro rade, a nedavno za vreme svetskog kongresa kardiologa koji je okupio 3.500 do 4.000 gostiju tražio se krevet više“, istakao je Veselinov. On je rekao kako se Beograd u poslednje vreme profilisao kao prava „siti brejk“ destinacija u koju ljudi dolaze na dva, tri do četiri dana, a ono što ih dovodi je lep provod, novo saznanje, ali i kulturna i istorijska priča grada.
Direktor jednog od najvećih evropskih turoperatora Tui za Srbiju Aleksandar Marković predstavio je široku lepezu usluga svoje kompanije i istakao nekoliko destinacija i novih projekata koje su pokrenuli u poslednje vreme. „TUI vodi turiste u ceo svet, imamo 7.500 hotela u 100 zemalja sveta, a pokrenuli smo nedavno koncepte koji se odnose na one ljude koji su željni pravog odmora“, istakao je Marković.
Subvencije
Direktor Međunarodnog sajma turizma u Beogradu Nikola Andrić rekao je koristeći se primerom Makedonije, da bi državne subvencije industriji turizma mogle da budu od velike koristi. „Prošle godine Ohrid u Makedoniji posetilo je 4.000 Finaca i 16.000 Holanđana. Sve te dolaske makedonska država je subvencionisala, a uslov je bio da dovedete gosta na najmanje tri noći i u grupi većoj od desetoro“, rekao je Andrić. Primer tome da Srbija ne koristi dovoljno svoje potencijale, koji nisu mali, prema njegovim rečima, jeste i aerodrom Ponikve, koji se nalazi na lepom mestu, blizu Zlatibora i drugih destinacija koje bi mogle da budu strancima zanimljive, a koji nije otvoren za putnički saobraćaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.