Ulaganje u preradu nafte u Srbiji neisplativo

Alarmantan podatak predstavljaju respektabilne procene da bi do 2020. godine moglo da bude zatvoreno čak 19 odsto evropskih rafinerija koje dnevno prerađuju 3,4 miliona barela nafte. Primera radi, u severnoj Evropi marže su sa 6,72 dolara po barelu u 2008. godini spale na 3,55 u drugom tromesečju 2010. Zbog toga vlasnici rafinerija sve ozbiljnije razmišljaju o prodaji biznisa koji im više ne donosi zaradu kakvu očekuju. Međutim, problem predstavlja snažno protivljenje jakih evropskih sindikata koji ne dozvoljavaju opciju gubljenja radnih mesta u rafinerijsko-naftnom sektoru. Ovih dana, vest zbog koje sa olakšanjem mogu da odahnu, stigla je za 2.000 radnika škotske rafinerije nafte Grendžmut. Naime, vlasnik te rafinerije britanska kompanija INEOS sklopila je strateško partnerstvo sa kompanijom Petro Čajna koje će sprečiti zatvaranje pogona u Grendžmutu. Na isti način će biti spasena i francuska rafinerija Lavera u vlasništvu INEOS u Francuskoj. Profitabilnost rafinerija nafte u Evropi u poslednje dve godine opada i zbog sve intenzivnije izgradnje rafinerija u Aziji i Bliskom istoku.

– Podaci jasno pokazuju da je potrošnja benzina u Evropi manja nego što je to bio slučaj ranije. Evropa se suočava sa nečim što se u stručnim krugovima naziva „mrtvim tržištem“ ili „tržištem koje ne pulsira“. To znači da će u budućnosti moći da prežive one rafinerije koje se prilagode novim uslovima. Dakle, opstaće one koje imaju kapacitete za proizvodnju dizel goriva čija je potrošnja u porastu i mogućnost da prerađuju manje kvalitetnu, ali znatno jeftiniju naftu – kaže za Danas Slobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

On prognozira da će se takav trend sasvim sigurno nastaviti u narednih desetak godina. Naš sagovornik smatra da manje marže u rafinerijsko-naftnom sektoru neće imati bilo kakav uticaj na izgradnju takvih objekata u Srbiji. Sokolović ističe da je jedna rafinerija isplativa ako može da opslužuje tržište u radijusu od 200 kilometara.

– Smatram da na prostoru Balkana jednostavno nema tržišnih uslova za otvaranje novih rafinerija nafte. U regionu već postoje rafinerije, a za izgradnju novih prepreku predstavlja nedostatak tržišta koje bi moglo da apsorbuje proizvedene naftne derivate. Ja bih zaista voleo kada bi u Srbiji mogla da se otvori rafinerija i zaposle ljudi, međutim aktuelna situacija na tržištu ne podržava takvu opciju – naglašava Sokolović.

Kineski interes

Razlog zbog čega kineske naftne kompanije vide interes u ulasku na evropsko tržište rafinerijske proizvodnje nafte naš sagovornik vidi u ambicioznim planovima te zemlje za prodor na tržište Sjedinjenih Američkih Država. „Za razliku od Evrope, u SAD vlada obrnut trend. To znači da raste potrošnja motornih goriva. Ulaganjem u evropske rafinerije Kinezi po svemu sudeći pokušavaju da proizvedu dovoljne količine benzina koje bi mogli da plasiraju na američko tržište“, zaključuje Sokolović.