Čak 12 odsto građana Srbije po sopstvenom priznanju platu prima na ruke, bez uplate poreza i doprinosa, a još tri procenta deo plate prima na račun, a ostatak „solarno“, u koverti, pokazalo je istraživanje o sivoj ekonomiji koje su sproveli NALED i agencija Ipsos. Bez ikakvog ugovora o radu zaposleno je pet odsto građana. Uprkos tome, čak 69 odsto njih ne bi prijavili poslodavca koji zapošljava na crno, dok je tek 31 odsto reklo da bi takvog poslodavca prijavilo.
Ipak, Jelena Bojović, direktorka programa za regulatornu reformu u NALED-u, kaže da je nerealno očekivanje da bi trećina građana prijavila nesavesne poslodavce, i da su ispitanici verovatno dali odgovor koji su smatrali poželjnim. Ovakav zaključak ima smisla, jer u suprotnom u Srbiji verovatno ne bi ni bilo rada na crno, pošto bi svi takvi poslodavci odavno bili prijavljeni.
Istraživanje je pokazalo da većina (njih 57 odsto) prijavu ne bi poslala iz straha da ne ostane bez posla, ali je čak 40 odsto građana izjavilo da nije njihov posao da nekoga prijavljuju i da zato ne bi reagovali.
Tri četvrtine ispitanika smatra i da država ne kažnjava adekvatno preduzeća koja posluju u sivoj zoni. Ali, prilično paradoksalno, čak 59 odsto građana veruje da država jeste odlučna u borbi protiv sive ekonomije.
Tu sivu ekonomiju građani mahom definišu kao rad na crno, ali njih 19 odsto prepoznaje da je i prodaja robe na crno siva ekonomija, kao i neplaćanje poreza državi. Da siva ekonomija ugrožava prava radnika misli 89 odsto ispitanika, ali njih 73 odsto smatra da ona ipak predstavlja način da siromašni prežive. Celih 83 odsto shvata da se zbog postojanja sive zone smanjuju prihodi države, ali uprkos svemu tome, 30 odsto ljudi smatra da siva ekonomija suštinski nema negativnih uticaja na život običnih građana.
Čak 38 odsto ispitanika ne smatra da je siva ekonomija neopravdana, a takav stav možda imaju i zato što samo šest odsto građana misli da država pravilno raspolaže poreskim prihodima.
Velika većina (86 odsto) podržava borbu protiv sive ekonomije, prevashodno da bi se uveo red u poštovanje zakona i plaćali doprinosi radnicima, dok se toj borbi protivi 14 odsto građana, uglavnom zato što misle da je to način da ljudi prežive u ovakvoj ekonomskoj situaciji.
Prema rečima saradnika Ekonomskog instituta Ivana Nikolića, siva zona u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 13 do 15 odsto, ako se prihvati metodologija procene Evropske unije. To je znatno manje od 30, 40 i 50 odsto sa koliko se često spekuliše u javnosti.
– Srbija će uskoro morati da svoju procenu udela sive ekonomije uvrsti u proračun BDP-a, kao što su to uradile zemlje EU. Tako je posle ovog obračuna BDP Bugarske povećan za 10,2 odsto, Rumunije za 17,7, a Hrvatske za 11,2 procenta. To će Srbiji doneti bolje relativne pokazatelje, jer će recimo učešće javnog duga u BDP-u opasti – primećuje Nikolić.
Po njegovom mišljenju, siva ekonomija je najveći potencijal za punjenje budžeta, „dok su ostale mere teško izvodljive“.
– Ona je najprisutnija u trgovini na veliko i malo, advokatskim uslugama, građevinarstvu, zanatskim uslugama, tekstilnoj industriji i drugim radno intenzivnim delatnostima – zaključuje Nikolić.
Asortiman
Cena je glavni razlog zbog kojeg građani kupuju robu na mestima gde ne dobijaju fiskalne račune. Čak 16 odsto ispitanika priznalo je da tekstil, odeću i obuću često ili uvek kupuju na tezgama, preko oglasa i slično, a 10 odsto je priznalo da na takvim mestima često kupuju kozmetiku, higijenske proizvode i stvari poput baterija i slično. Upakovanu hranu na tezgama kupuje pet odsto građana, cigarete četiri, a elektronske aparate tri odsto. Rezani upakovani duvan na pijacama kupuje dva odsto građana. Iz duvanske industrije tvrde da ovakav promet državu košta čak 200 miliona evra godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
