Veliki lanci cede male dobavljače

Time se prvi put zvanično potvrđuje odavno poznata činjenica da vodeći igrači redovno kasne sa isplatom dugova malim dobavljačima, kako bi novac od prodaje njihovih proizvoda iskoristili kao obrtna sredstva, odnosno za plaćanje kamata bankama od kojih su uzeli kredite. Dok veliki lanci na taj način tuđ novac mesecima koriste kao svoj, mali proizvođači posluju na ivici opstanka, prinuđeni da uzimaju skupe kredite za likvidnost, kako bi prebrodili period dok im neka od velikih trgovinskih kuća ne vrati deo duga.

Prema podacima IEN-a, trgovačke kuće su 2009. godine svoje rashode i ulaganja u ukupnoj vrednosti od 24 milijarde dinara finansirale sredstvima svojih dobavljača u iznosu od čak sedam milijardi dinara, dok je ostatak pokriven novim kreditima i povećanjem kapitala.

Domaći trgovinski lanci se po analizi IEN-a nalaze u izuzetno lošem stanju, prezaduženi su, nemaju sopstvena obrtna sredstva, nisu sposobni da maržom pokriju kamate i zato sav teret svoje neefikasnosti prebacuju na dobavljače, koji nemaju ekonomsku snagu da im se suprotstave.

– Lanci imaju veoma skupe izvore finansiranja sa prosečnom cenom pozajmljenog kapitala od preko 18 odsto u 2010., koja je najviša u poslednjih pet godina. Prošle godine u ovom sektoru je zabeležen enormni rast kredita od blizu 40 milijardi dinara. Kada se ovi podaci analiziraju, vidi se da je praktično sav poslovni ciklus u 2010. godini finansiran pozajmljenim novcem. Prosečna EBIT marža 30 najvećih lanaca iznosi 2,56 odsto, što je apsolutno nedovoljno za pokriće kamata. Zato su kamate pokrivane pre svega povećanjem dana vezivanja dobavljača. Troškovi kredita su prebacivani na dobavljače, jer su finansijski rashodi preko 11 milijardi dinara, odnosno 110 miliona evra, što onemogućava bilo kakav dalji razvoj kompanija u ovoj grani – upozoravaju stručnjaci IEN-a.

Među 30 najvećih lanaca, koji zajedno drže čak 87 odsto tržišta, ubedljivi lider je Delta maksi grupa, koja obuhvata i C market i Pekabetu, sa kojima ima skoro 40 odsto srpskog tržišta maloprodaje. Ali, uprkos ovolikom udelu i, kako se navodi, povlašćenom položaju, ni Maksi nije izbegao probleme sa likvidnošću. Kompanija je u postupku prodaje belgijskom Delezu nedavno obelodanila da ima čak 300 miliona evra nerešenih dugovanja, koje je kupac pristao da plati umesto Delte. Koliko je Maksi preopterećen dugovima pokazuje i to što je čitav lanac prodat za samo 932 miliona evra, što znači da će čak trećina vrednosti celog Maksija otići na isplatu dugova.

Zbog toga i ne treba da čudi odluka Delte da se oslobodi kompanije kojom više očigledno nije mogla da upravlja dovoljno profitabilno, uprkos svojoj dominaciji i činjenici da se broj učesnika na tržištu smanjio sa 1.315 2009. godine na 1.246 u 2010. godini.

– Iako su kompanije pozitivno poslovale u 2009., one imaju veliko smanjenje neto dobiti u odnosu na prethodne godine. Očigledno je da su resursi lanaca značajno iscrpljeni i da je nelikvidnost uzela maha. Tokom prošle godine, ostvaren je enorman rast prodaje vodećih lanaca, koji je rezultat povlačenja manjih trgovina sa tržišta. Ali uprkos tome što je rast tržišta bio oko 15 odsto, rast prihoda 30 najvećih kompanija iznosio je oko 10 procenata – navodi IEN.

Tokom prošle godine, Maksi grupa je sa 104,6 milijardi dinara prihoda (odnosno više od milijardu evra) bila apsolutno najveći maloprodajni lanac u Srbiji, veći od Merkatora, Idee i DIS-a zajedno. Ukupan prihod ove tri kompanije, koje zauzimaju drugo, treće i četvrto mesto na listi vodećih trgovinskih lanaca, i dalje je za oko 300 miliona dinara manji od prihoda lanaca iz Delta maksi grupacije.

Kolika je relativna snaga Maksija pokazuje i to da u odnosu na svoje glavne konkurente ovaj lanac ima znatno veće marže, iako mu sam tržišni udeo i povezanost sa Delta grupom garantuje daleko povoljniji konkurentski položaj. Zbog toga bi se očekivalo da je taj lanac mogao da posluje sa nižim cenama od konkurentskih lanaca, ali je kompanija svoj položaj koristila za forsiranje viših marži.