Prekarizacija, odnosno „onesiguravanje rada i života“, globalna je pojava koja ide uz vreme fleksibilizacije svega, pa i rada, a veoma je prisutna i u Srbiji. Tokom istraživanja susreli smo se sa tim da na pitanje „da li ste zaposleni“ veliki broj ispitanika nije mogao da da jasan odgovor, ili pak nije znao kako da tačno odgovori, počevši od onih koji su periodično zaposleni, do onih koji su u raznim tipovima radnog odnosa.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U ispitivanim profesijama iznenađujuće je visok obim prekarnosti. Tako je tri petine novinara u zabrinjavajuće prekarnom položaju, od 10 njih, bilo da su zaposleni ili ne, samo je u četiri slučaja taj stepen zanemarljiv – rekao je Srećko Mihailović, rukovodilac istraživačkog tima CRS, na jučerašnjem predstavljanju knjiga „Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život“.
Prekarnost označava različite oblike nesigurnosti i neizvesnosti u oblasti rada, fleksibilnosti rada i nadoknada za rad (plata, nadnica) i zaposlenosti, gde su različite vrste radnog ugovora, rad bez ugovora, odsustvo rada za novac ili drugu nadoknadu. Nesiguran rad rađa i nesigurnu zaradu, što se direktno odražava na egzistenciju radnika i njihovih porodica.
Mihailović je dodao da je čak 52 odsto ispitanika spremno da prihvati nesigurne i teške uslove rada, posao za bilo koju platu, pristane na bilo koje radno vreme, ili bilo koji tip radnog ugovora, a razlozi za takvo izjašnjavanje nalaze se u strahu da se ne izgubi kakav-takav posao. S druge strane, iznenađujuće je visok stepen zadovoljstva novinara i fizičkih radnika koji su zaposleni, dodao je Mihailović.
Prema ocenama autora, na takav položaj radnika u Srbiji, između ostalih faktora, utiče i nepostojanje socijalnog dijaloga.
– Privatnici u Srbiji ne dozvoljavaju rad sindikata. To prihvataju i strane kompanije koje u svojim maticama imaju jake sindikate i u dobrim odnosima su sa njima. Jer, kad se dođe u Srbiju, onda se može. Ne znam zašto naši sindikati ne omoguće proceduralno, statutarno i trajno članstvo – rekao je Mihailović.
Knjiga „Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život“ sadrži rezultate empirijskog istraživanja obavljenog 2015. na uzorku od 1.110 zaposlenih i nezaposlenih novinara i 619 zaposlenih i nezaposlenih fizičkih radnika. Članovi istraživačkog tima Centra za razvoj sindikalizma (CRS) i autori studije prekarijata su sociolog i rukovodilac tima Srećko Mihailović, sociolozi dr Miroslav Ružica, Boris Jašović, Gradimir Zajić i Dušan Torbica, novinarka Tanja Jakobi, ekonomista Maja Jandrić, socijalni psiholog Mirjana Vasović i politikolozi Zoran Stojiljković i Vojislav Mihailović. Knjigu su, kao četvrtu u ediciji „Sindik“, objavili Centar za razvoj sindikalizma, Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Dan Graf.
Stanje u medijima
* Novinari se slažu da nema slobode medija. Tako misli više od tri petine ispitanika (62 odsto), dok samo njih 13 odsto da u Srbiji postoji sloboda medija.
* Više od tri četvrtine novinara (77 odsto) smatra da država kontroliše medije, samo pet odsto to negira
* Da je autocenzura raširenija od cenzure smatra 76 odsto novinara ili njih tri četvrtine, a razlog je strah da ne ostanu bez posla
* Kada bi moglo da bira, dve petine novinara bi napustilo novinarstvo. Isto toliko bi se opredelilo za medij u kome mogu da rade slobodno
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
