Predsednik Fiskalnog saveta imaće osnovnu platu od 187.773 dinara, članovi će primati po 168.996, vrhovni specijalni savetnik 152.096, a specijalni savetnici po 144.441 dinara, pokazuje računica izvedena iz odredbi nedavno usvojenih izmena Zakona o budžetskom sistemu.
Kako Danas saznaje, zbog ovako visokih plata, među potencijalnim kandidatima već se govori o tome da će biti prilično velike konkurencije za tri slobodna mesta u vrhu Saveta (predsednička funkcija i dve članske), što bi s jedne strane trebalo da garantuje visok stručni nivo vodećih ljudi Saveta, dok s druge strane postoji opasnost da članovi opet budu izabrani po političkoj podobnosti, što bi bez obzira na njihovu stručnost narušilo kredibilitet te institucije. Zbog toga, neki od njih i ne veruju u mogućnost da budu izabrani.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje je Narodna Skupština usvojila pre dva dana Srbija je po prvi put dobila regulativu koja uređuje pravila o fiskalnoj odgovornosti, kao i Fiskalni savet, kao instituciju koja bi trebalo da kontroliše da li vlast poštuje fiskalna pravila ili neodgovorno vodi javne finansije. Fiskalni savet će biti nezavisna institucija sa tri člana i stručnom službom, a pravu samostalnost u njenom radu trebalo bi da garantuju visoke plate predviđene zakonom.
Naime, jedna od glavnih dosadašnjih zamerki pri formiranju nezavisnih tela u Srbiji bila je da njihovi članovi i zaposleni imaju isuviše niske plate da bi te funkcije privukle dovoljno kvalitetne kadrove, neophodne za obavljanje tako odgovornih funkcija, koje po pravilu zahtevaju visoku ekspertizu i jak lični integritet. Taj argument naročito je istican u slučaju Državne revizorske institucije, koja radi sa znatno manjim kapacitetom od predviđenog, između ostalog i zato što su plate državnih revizora bile veoma skromne, kada se uporede sa zaradama u privatnom sektoru, zbog čega kvalitetni kadrovi po pravilu nisu zainteresovani za ovaj posao.
Da se to ne bi dogodilo i sa Fiskalnim savetom, država je ovog puta odlučila da njegovim članovima da izuzetno visoke zarade. Tako će specijalni savetnici u tom organu primati osnovnu zaradu devet puta veću od osnovice predviđene za državne službenike (najviši koeficijent u državnoj upravi), koja iznosi 16.049 dinara, predsednik Saveta imaće 30 odsto više od specijalnog savetnika, članovi 90 odsto od plate predsednika, dok će vrhovni specijalni savetnik imati 90 odsto od plate člana.
Preračunato u dinare, to znači da će predsednik Fiskalnog saveta imati osnovnu platu od 187.773 dinara, članovi će primati po 168.996, vrhovni specijalni savetnik 152.096, a specijalni savetnici po 144.441 dinara.
Zanimljivo je da se zakon u velikoj meri oslanja na akademska zvanja po pitanju kriterijuma koje članovi Saveta moraju da ispune. Tako članovi Saveta moraju imati master, magistarsku ili doktorsku diplomu iz oblasti ekonomskih nauka, objavljene naučne radove i najmanje pet godina radnog iskustva. Prema tom kriterijumu skoro svi profesori i asistenti Ekonomskog fakulteta formalno mogu biti članovi Fiskalnog saveta, ali eksperti koji su karijeru proveli van akademije ne mogu da ispune formalne uslove za člana Saveta bez obzira na svoju eventualnu stručnost. Druga neobičnost je u tome što je za funkciju vrhovnog specijalnog savetnika, što je niži rang od člana saveta, kao minimalni kriterijum postavljena diploma doktora ekonomskih nauka, što znači da višerangirani funkcioner može imati niže obrazovanje od nižerangiranog (recimo master), dok obratno nije dopušteno.
Na kraju, bitno je napomenuti i da Fiskalni savet neće imati nikakva izvršna ovlašćenja, odnosno neće moći da sankcioniše Vladu ili ministre koji budu kršili fiskalna pravila, niti će moći da zaustavi projekte koji ne budu u skladu sa zakonskim odredbama. Jedina funkcija saveta biće da analizira postupke vlasti u pogledu poštovanja fiskalnih pravila i da o svojim nalazima obaveštava državne organe i javnost. Državni organi će biti u obavezi da Fiskalnom savetu dostavljaju svu traženu dokumentaciju koja mu je „suštinski potrebna“, ali u slučaju da se ogluše o tu obavezu, Savet će moći samo da o tome obavesti Skupštinu i ništa više.
Politička linija
Zakon predviđa da predsednika Saveta predlaže predsednik Srbije, a članove ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije, što u sadašnjoj političkoj konstelaciji znači da će presudnu ulogu u odlučivanju o tome ko će sedeti u Savetu imati Demokratska stranka.
Predviđeni i bonusi za težak rad
Pored iznosa utvrđenih osnovnom zaradom, članovi Fiskalnog saveta i specijalni savetnici imaju pravo i na uvećanje zarade u iznosu do 30 odsto usled „posebnih složenosti u radu“, pri čemu iznos povišice utvrđuje predsednik Saveta. To znači da bi u mesecima kada se proceni da se Fiskalni savet bavi naročito kompleksnim pitanjima, predsednik te institucije mogao da primi čak 244.105 dinara, članovi po 219.695, vrhovni specijalni savetnik 197.725, a specijalni savetnici po 187.773 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.