Zamrzavanje zbog duga od 100 miliona dolara

Provera je vršena u vreme kad se Vlada Srbije protivila da investicioni fond Salford, koji je osnovao Judžin Defi, u ime svojih klijenata postane vlasnik ne samo Imleka, nego i aranđelovačkog Knjaza Miloša i to ne prostom kupovinom nego dokapitalizacijom. Kasnije je došlo do preokreta, prema informacijama ove novinarke, bar jedan poznati beogradski biznismen od Berezovskog je naplatio obezbeđene kontakte u Vladi Srbije odnosno uspešne konsultativne usluge, i Salford je postao vlasnik ne samo Imleka nego još nekoliko mlekara. I o ovome je već pisano, a biznismen nije Božidar Đelić nego jedan više lokalnog karaktera. Nema veze sa glavnom pričom za danas, ali preuzimanje nekoliko mlekara bio je uslov da Salford dobije Imlek, najveću mlekaru na Balkanu.

Primoran početkom 2000-ih godina da napusti putinovsku Rusiju, Boris Berezovski je veliki deo svoje aktive 2006. godine preneo na jednog od dvojice svojih najbližih poslovnih partnera – Arkadija Badrija Patarkacišvilija, koji je tako postao dominantni vlasnik poznatog prozapadnog ruskog dnevnog lista Komersant, ali i holandskog fonda koji je vlasnik Imleka i još nekoliko firmi u Srbiji. Kasnije je izbio spor oko toga da li je Berezovski svoje udele Badriju samo dao na čuvanje, kako je tvrdio on, ili mu ih je prodao. Informacije o poslovnim aktivnostima Borisa Berezovskog i njegovih partnera nisu lako dostupne javnosti, a upravljanje njihovom aktivom odvija se preko raznih holdinga i trustova, što obezbeđuje potpuno zamračenje tih odnosa. Badri Patarkacišvili, koji je i sam bio prinuđen da napusti i Rusiji i rodnu Gruziju, gde je pokušao da se bavi politikom, iznenada je 2008. godine umro u Londonu. Informaciju o njegovim vezama sa firmama u Srbiji, njegovoj iznenadnoj smrti i postupku u kome je Berezovski osporavao naslednicama Patarkacišvilija vlasništvo nad njima ova novinarka je saznala od jednog našeg biznismena sa poslovima u Rusiji što je tada i objavljeno.

Odnosi između Borisa Berezovskog, Romana Abramoviča i Arkadija Badrija Patarkacišvilija, ruskog trojca koji je 90-ih godina stekao milijarde u Jeljcinovoj Rusiji, više su nego opskurni i delimično ih je tokom prošle godine, na štetu Borisa Berezovskog, a u korist Romana Abramoviča razrešio sud u Londonu. Suđenje je bilo farsično i kao takvo su ga opširno prenosili ruski mediji, a među njima i Komersant, koji je u međuvremenu prešao u vlasništvo trenutno najbogatijeg ruskog oligarha, Ališera Usmanova. Sud u Londonu je prvi put uzeo u obzir postojanje i sankcionisao naplaćivanje takozvane „kriše“, odnosno političke i fizičke zaštite. Abramovič, koji je na sudu govorio ruski, optužio je Berezovskog da mu je tu zaštitu naplaćivao godinama, a poslednji put 1,3 milijarde dolara. Sud je presudio da Berezovski Abramoviču ima da plati 56 miliona dolara. Ovu sumu Berezovski nije uspeo da isplati do kraja.

Venčana žena, dve kćeri i majka Badrija Patarkacišvilija su se, prema vrlo opreznim navodima Komersanta, a posle dugih sudskih sporova, dogovorili krajem 2012. godine bez prisustva javnosti. Gospođe Patarkacišvili su tvrdile da su vratile u svoje vlasništvo 90 odsto očeve aktive, a prema informacijama u koje se Komersant ne kune, trebalo je početkom ove godine da namire Berezovskog sa oko 400 miliona dolara. Izvori na koje se pozivao Komersant tvrdili su da bi prema tom dogovoru Berezovski trebalo da ostane bez svog udela u firmama u Srbiji: Imlek (100 odsto), Subotica (100 odsto), Knjaz Miloš (100 odsto) i Bambi (72,76 odsto).

U Rusiji su protiv Berezovskog vođeni istražni i sudski postupci povodom 13 krivičnih dela od kojih su samo dva finansijske prirode. Berezovskom se na teret stavlja da je Aeroflotu i dvema firmama čiji je svojevremeno sam bio vlasnik – AvtoVAZ i LogoVAZ, naneo štetu od oko 110 miliona dolara. Rusko državno tužilaštvo je prošlog leta saopštilo da je prodajom imovine Berezovskog u Rusiji obezbedilo 109 miliona rubalja za namirenje tog duga. Za života oligarha, piše Komersant, nadležni ruski organi pokušali su da zaplene njegov stan u Njujorku i dve jahte u Francuskoj, ali su zahtevi za te zaplene ili odbačeni ili rešenja o prihvatanju kasnije poništena. Jer, imovina Berezovskog se nije vodila na njega nego na Itchen trust, a u tom slučaju njome nisu mogli biti namirivani njegovi lični dugovi. Mada rusko tužilaštvo nije odustalo od naplate ovog duga ni posle smrti Berezovskog, špekuliše se da bi uspeh te namere mogao opet da zavisi, i ne uzimajući u obzir sadržinu njegovog poravnanja sa porodicom Patarkacišvili, i od odgovora na pitanje da li udele i imovinu nasleđuju njegove tri žene i šestoro dece kao fizička lica ili porodični Trust kao pravno lice. U drugom slučaju, špekuliše se, ništa od naplate.