Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita stavila je svoje zaposlene u privilegovan položaj u odnosu na ostale građane Srbije jer im je odlukom Upravnog odbora omogućila da bez nadoknade osiguraju svoje pozajmice, objavljeno je juče u izveštaju Državne revizorske institucije koja je kontrolisala poslovanje Korporacije u prošloj godini.
U izveštaju DRI navodi se da su po tom osnovu 22 zaposlena osigurala 24 stambena kredita, čime su prihod Korporacije umanjili za 5,5 miliona dinara. Uz to, „nije izvršen ni obračun i uplata poreza po odbitku i pripadajućih doprinosa na zarade po osnovu učinjenih pogodnosti zaposlenima u iznosu od 4,5 miliona dinara“ navodi DRI.
Odluka da banke prilikom odobravanja stambenih kredita koje osigurava Korporacija a korisnici su zaposleni, ne naplaćuju od njih premiju za osiguranje doneta je još u februaru 2006. godine. U to vreme, povlašćeni položaj bio je predviđen za stalno zaposlene, dok bi u slučaju da osoba koja je uzela kredit napusti mesto u Korporaciji, morao da se uplati kompletan iznos osiguranja za kredit koji koristi. Međutim, 2011. dolazi do promene te odluke, pa se te obaveze oslobađaju i oni koji u međuvremenu promene radnu sredinu. Razlog za izmenu, iako to u izveštaju revizora nije komentarisano, najverovatnije je to što je većina bivših direktora ili visokih činovnika Korporacije koristila stambene kredite pod ovim uslovima, a neki od bivših čelnika imali su i po dva zaduženja.
Tako je, navodi se u izveštaju revizora, rukovodilac jednog sektora, inače vršilac dužnosti direktora Korporacije tokom 2010. bio oslobođen plaćanja iznosa od 6.369 evra, za osiguranje dva stambena kredita – jedan od 99.900 evra za kupovinu stana u Beogradu, a drugi od 49.900 podignut za stan na Zlatiboru. I bivši vršilac dužnosti direktora od 2010. do 2013. nije morao da uplati 2.062 evra osiguranja za stan u Beogradu, za koji je, uz državnu subvenciju od 20.000 evra, od banke uzeo pozajmicu od 75.000 evra, niti 6.027 švajcarskih franaka po kreditu od 128.000 švajcaraca za još jedan stan u Beogradu. Takođe i direktor Korporacije u periodu od 2004. do 2010. opredelio se za pozajmicu u švajcarcima, pa je za kredit od 289.000 kojim je kupio stan u Beogradu oslobođen premije osiguranja od 13.597 švajcaraca, kao i 8.100 evra koje bi izdvojio kao ostali građani za kredit od 360.000 evra kojim je finansirao kupovinu apartmana u potkrovlju turističko poslovnog kompleksa na Kopaoniku.
Iako je odluka kojom su zaposleni oslobođeni plaćanja premije osiguranja za stambene kredite doneta na Upravnom odboru Korporacije, revizor u više navrata ističe da ona ničim nije obrazložena.
To nisu jedini propusti na koje se ukazuje. Državni revizor Korporaciji zamera neblagovremeno i neefikasno preduzimanje mera protiv banaka koje u nekim slučajevima i duže od tri godine od ove institucije naplaćuju rate za osigurane kredite čiji korisnici to više ne mogu, a da pri tom nisu pokrenule vansudski postupak kako bi dospela potraživanja izmirio klijent. Reč je o 87 kredita za koja nije aktivirana hipoteka u ukupnom iznosu od 196 miliona dinara. U četiri slučaja Korporacija je umanjila sopstveni prihod za 3,7 miliona dinara jer nije pokrenula ni proceduru prinudne naplate svojih potraživanja.
U izveštaju koji je sačinjen na 77 strana, date su i preporuke Korporaciji kako da ove i niz drugih nepravilnosti usaglasi sa zakonom, ali se ne navodi da li će revizor zbog značajnijih propusta preduzeti i neke druge mere. To, inače, nije ni praksa, kažu u DRI, jer se o sankcijama koje će biti preduzete, poput prekršajnih, krivičnih ili prijava za privredni prestup, revizor izjašnjava tek prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja o radu.
Čak ni popis imovine
– Korporacija nije izvršila ni godišnji popis potraživanja od banaka po osiguranim stambenim kreditima, u ukupnom iznosu od 726,2 miliona dinara, a ni popis kancelarijskog nameštaja i opreme čija nabavna vrednost iznosi 3,7 miliona dinara. Zbog toga nije utvrđeno ni stvarno stanje imovine u finansijskim izveštajima i nije izvršeno usklađivanje knjigovodstvenog stanja ove imovine sa stvarnim stanjem – navodi revizor i dodaje da Korporacija nije ustanovila ni obavezujuću internu reviziju, da postojeći informacioni sistem ne omogućava automatizovanje prikazivanje stanja svih osiguranih kredita, kao i da u poslovanju nedostaje čitav niz internih pravilnika, propisanih procedura i kriterijuma za postupanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
