Zarobljen i novac Agencije za osiguranje depozita

Ukupni depoziti ovih institucija mere se desetinama miliona evra, a ukupan iznos koji su državna preduzeća držala u Univerzalu dostiže 60 do 70 miliona evra, kako je prošle nedelje obelodanio najveći pojedinačni akcionar te banke Nebojša Divljan. To znači da osim gorenavedenih, postoji još niz državnih institucija koje su svoj novac deponovale u Univerzal, a koje za sada ostaju nepoznate javnosti.

Prema saznanjima našeg lista, najveći ulog u Univerzalu imao je SDPR, oko 1,4 milijarde dinara, to jest oko 13 miliona evra, dok je Zastava oružje u toj banci držalo oko tri miliona evra. Osim ove firme, i druge kompanije iz segmenta namenske industrije, držale su novac u ovoj banci.

Dunav osiguranje je takođe bilo veliki deponent, sa ulogom od „devet do 10“ miliona evra.

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva su imali po „oko dva miliona“ u Univerzalu.

Najzanimljiviji je slučaj Agencije za osiguranje depozita. Svrha postojanja ove institucije je briga o depozitima. Preko AOD-a se isplaćuje štednja onim građanima čije banke bankrotiraju, a ta agencija je sada i administrator propale Univerzal banke. Uprkos svim ovim odgovornostima za novac građana, Agencija za osiguranje depozita je na spisku onih koji su odlučili da državne pare stave u propadajuću banku, koja novcem deponenata finansira povezane tajkunske firme. Prema podacima naših sagovornika, AOD je u Univerzal uložio čak šest miliona evra, koji su sada „ na ledu“. Moguće je da će taj račun biti izuzet iz postupka, jer je Agencija kao administrator banaka u stečaju, zapravo pomoćni organ suda, pa je moguće da dobije i drugačiji status u odnosu na ostale poverioce.

Zašto su AOD i ostale državne firme stavljale milione evra u banku za koju je cela Srbija znala da je na kursu koji vodi pravo u bankrot, ostaje nedokučivo. Mi smo ih sve to pitali, ali odgovore do zaključenja ovog broja nismo dobili ni od jedne institucije, iako smo se velikoj većini obratili još u petak. Uz najčešće obrazloženje da direktori nisu tu ili da su prezauzeti sastancima, ostali smo uskraćeni za zvaničnu informaciju da li su ove firme imale depozite u Univerzalu, koliko su oni iznosili i koliki su im sada gubici.

Ipak, gornji spisak institucija Danasu su potvrdila dva nezavisna izvora, sa izuzetkom TENT-a, čiji je depozit poznat jednom od sagovornika.

Ostaje nepoznato koliko je od uloženog novca zapravo i izgubljeno, jer su mnoge firme u poslednje vreme menjale iznose svojih depozita ili su povlačile novac. Zato i gore navedene iznose treba smatrati okvirnim.

Procedura

Državne firme koje su imale novac u Univerzal banci otvaranjem stečaja postaju poverioci prvog isplatnog reda. To znači da njima, osim dela do 50.000 evra za koje garantuje država, neće biti isplaćen ulog koji su držali na računu sve dok se ne ispoštuje za to propisana procedura. U tom postupku prvo se popisuje imovina banke, obaveze i potraživanja i u roku od 60 dana, ili uz eventualno produženje na 120, neophodno je da se sačini početni stečajni bilans. U tom roku i poverioci prijavljuju i potraživanja, zatim se ispituje njihova osnovanost i na kraju se radi deoba – prema proceni o vrednosti stečajne mase utvrđuje se u kom procentu će biti isplaćeni poverioci.