Zašto niko neće zgradu Jugoeksporta

Međutim, troškovi na ime Jugoeksporta znatno su veći. „U trošak od 900.000 dinara spadaju struja, voda, telefon, građevinsko zemljište, ostale takse, dok su mesečna izdvajanja za bruto plate 62 zaposlena negde oko četiri miliona dinara“, kažu za Danas u Agenciji za privatizaciju i napominju da su ukupni mesečni troškovi stečajnog postupka Jugoeksporta oko devet miliona dinara.

Zgrada u Kolarčevoj ima šest spratova sa ukupno 5.505 kvadratnih metara, a na prodaju nije jedino poslednji šesti sprat jer je vlasnik tih prostorija preduzeće Osnova projekat. Prethodnih godina lokale u prizemlju iznajmljivali su i Verica Rakočević, ali i Pireus banka, a u Agenciji za privatizaciji kažu da je tačno da su lokali pre nego što je Agencija imenovana za stečajnog upravnika Jugoeksporta izdavani na 10 do 20 godina sa zakupninom od dva do tri evra po kvadratnom metru, a neki čak i pod uslovom da se deli profit kojeg nije bilo.

Ti zakupci su, napominju u Agenciji, utuženi i Jugoexport kao stečajni dužnik je dobio pravosnažne presude i podneo tužbe za naknadu štete. „Jedan zakupac je iseljen sudskim putem, a njih dvoje se posle sudskih presuda iselilo. Za sada izdajemo jedan prostor od 77,5 kvadratnih metara preduzeću D. Brown group iz Beograda i to po ceni od 50 evra po kvadratnom metru“, ističu u Agenciji za privatizaciju.

Za drugi prostor od 713 kvadratna metra koji je bio izdavan po ceni od tri do četiri evra vodi se postupak za iseljenje još od 2006, a presuda u korist Jugoeksporta doneta sredinom prošle godine još nije pravosnažna.

Jugoeksport je u stečaju od juna 2001. zbog dugovanja bankama. Za vreme četvorogodišnjeg mandata Aleksandra Pavlovića kao stečajnog upravnika (od 2001. do 2005) preduzeće nije doživelo procvat a Pavlović je kasnije sklonjen i označen kao deo „stečajne mafije“. U to vreme do 2005. prostorije Jugoeksporta su se izdavale za male pare. Nakon toga Agencija za privatizaciju (početkom 2006) preuzela je stečajni postupak i utvrdila štetnost ugovora, koji, međutim, nisu odmah raskinuti.

Najveći deo imovine prodat je na licitaciji u novembru 2007, u vrednosti od 1,4 milijarde dinara, a najviše novca Jugoeksport je dobio za zgradu u Knez Mihailovoj ulici (1,2 milijarde dinara). Priče da su neke banke bile zainteresovane za kupovinu zgrade, kažu u Agenciji za privatizaciju nisu tačne. Jedna od priča bila je i da je Alpha banka koja ima hipoteku nad zgradom, nasleđenu još iz vremena Jubanke (koju je Alpha banka kupila) bila zainteresovana da preuzme zgradu u Kolarčevoj, ali da je jedan od problema bio nepostojanje garaže u blizini. U Alpha banci ovo nisu mogli da nam potvrde.

Agencija za privatizaciju nedavno je ponovo objavila prodaju zgrade po početnoj ceni od 5,8 milijardi dinara i rok za predaju ponuda je 27. jun. Osim zgrade u Kolarčevoj za koju, otkad je na prodaju, nije bilo nijednog zainteresovanog kupca Agencija želi da se u istom paketu oslobodi i garaže u Siminoj ulici, kao i lokala na Trgu republike. Na prodaju su i zgrada od više od 500 kvadratnih metara u Ulici Majke Jevrosime, ali i poslovni prostori u Nišu, Novom Sadu, u Francuskoj ulici u Beogradu, kao i garaža u Čingrijinoj ulici. Od svega ponuđenog, ranije je jedino za lokal u Nišu bilo ponuda ali i tu jednu Odbor poverilaca je odbio s obrazloženjem da je manja od 50 odsto procenjene vrednosti. U novom oglasu za prodaju Jugoeksportove imovine ne piše da postoji minimalna cena već da kupci mogu da ponude cenu koja je za njih prihvatljiva, a u Agenciji kažu da će se oglas za prodaju ponavljati dok god se sva imovina ne proda.