Čist račun u odnosima sa Rusijom

SRBIJA I SVET (13)

Publikacija „Srbija i svet“ je zbornik izlaganja na javnoj debati „Spoljna politika Srbije – bilateralni i multilateralni odnosi“ održanoj 24. novembra 2010. povodom petnaestogodišnjice delovanja Foruma za međunarodne odnose. Forum je osnovala grupa uglednih profesora i istraživača u oblasti međunarodnog prava i međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, iskusnih diplomata i vodećih spoljnopolitičkih komentatora iz nezavisnih medija, koja je odlučila da se priključi Evropskom pokretu u Srbiji. List Danas objavljuje najzanimljivija izlaganja iz ovog zbornika.

Rusija nije samo zemlja sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose, već i jedan od najznačajnih trgovinskih partnera, solidan investitor, matica kulturno i duhovno bliskih većinskih naroda i dom velikog broja naših zemljaka. Rusija je, takođe, i bezbednosni faktor na Zapadnom Balkanu i zemlja sa kojom nas vezuje članstvo u svim najznačajnijim međunarodnim organizacijama.

Ova situacija i nasleđe oslobođeno istorijskih problema, sazdaje plodno tlo za dugotrajne i održivo dobre odnose. Samim tim, formiranju odnosa sa Rusijom treba pristupiti na odgovoran način: Na način koji sprečava da kratkotrajna politička konjuktura „baca“ odnose u jednu ili drugu krajnost.

Razvoj dobrih odnosa između Srbije i Rusije ne bi trebalo da zavisi od statusa Kosova. Približavanje Rusije i Srbije oko Kosova pospešilo je u Srbiji očekivanja da će Rusija, svojom snagom i uticajem pomoći oko Kosova. Nasuprot, Rusija je očekivala preferencijalni tretman njenog kapitala i podršku najvažnijim ruskim spoljno-političkim prioritetima: pre svih zaključenju novog Ugovora o bezbednosti u Evropi.

U Rusiji postoji razočarenje zbog odluke srpskog rukovodstva da postigne kompromis sa EU oko statusa Kosova. Razočarenje je posledica toga što u Rusiji dominira geopolitički pogled na međunarodne odnose. Geopolitika i realizam su već dugo za Srbiju samo sećanje. Mnogi u Srbiji, nažalost, nostalgični za geopolitikom, tj. vremenom kada je SFRJ „balansirala između Istoka i Zapada“, žele da se vežu za Rusiju, u pokušaju da Srbiji daju veći geopolitički značaj. Pogrešno se, međutim, smatra da nostalgičari vezivanje za Rusiju zagovaraju zarad očuvanja Kosova. Mnogo je tačnija, bojim se, ona pretpostavka koja kao cilj nostalgičara vidi zatvaranje Srbije i njenu izolaciju. Nema pogodnije sredine za procvat osrednjosti od one koja je zatvorena za konkurenciju.

Međutim, Rusija niti može niti želi takvu politiku u Srbiji. Rusija ne nudi Srbiji „zamenu za EU!“ Objavljeni „nezvanični“ dokument o ruskoj spoljnoj politici (11.maja) jasno govori da su za Rusiju prioriteti na Balkanu u sferi energetike i ekonomije, a da u Srbiji treba da stremi ostvarenju konkretnih ekonomskih koristi, usled trajne političke podrške koju joj pruža. Istina, u Rusiji postoji ekspanzivna ideja u koju se Srbija može uklopiti. Kako je autoru ovih redova rekao jedan dobar poznavalac prilika u Rusiji: „Ideja, koja je posle proglašenja nezavisnosti Kosova počela da dobija na snazi u Rusiji je bila da se Srbija iščupa iz šapa EU“. Od 1999. godine, međutim, jasno je da je to posve nerealna želja, koju neki u Rusiji maštom pokušavaju da pretvore u stvarnost.

Iako ove snage i u Srbiji i u Rusiji nisu nikako zanemarljive, one ne predstavljaju, još uvek, ozbiljnu političku opciju. Srećom, jer imajući istoriju u vidu, bilo bi pogrešno i štetno po Srbiju zanemariti njihovu snagu, kao ni kapacitet Rusije da ih u Srbiji podrži – ukoliko to bude smatrala za oportuno.

U Srbiji su mnogo veći problem one snage koje su želele, koje i dalje žele, da upotrebe Rusiju. Ta upotreba je trebalo da spreči priznavanje nezavisnosti Kosova od strane međunarodnih tela i natera međunarodnu zajednicu da napravi kompromis sa Srbijom. Ova postavka je pogrešna iz dva razloga: U Kremlju i na Smolenskom trgu (Ministarstvo spoljnih poslova Rusije) sede vrlo ozbiljni ljudi i nije bilo realno očekivati da će dozvoliti da ih iko iz Srbije iskoristi. Rusija nikada, od početka rešenja kosovskog pitanja nije odstupila od svoje pozicije „Rusi ne mogu da budu veći Srbi od samih Srba“. Drugim rečima, srpska spoljna politika je ta koja vodi, a ruska sledi i posmatra. Rusija nikada nije pokrenula pitanje Kosova ni na jednom Samitu sa EU ili sa NATO. Analogično pitanje Gruzije je redovno tema ovih foruma. Ipak, mnogo važniji razlog zašto je ova postavka pogrešna je taj da niko nikada nije u Briselu ili Vašingtonu razmišljao da faktički prizna poraz na Kosovu usled pritiska Moskve. Nema straha od ruske podrške Srbiji oko Kosova, jer je jasno da je ključ Kosova u sigurnim rukama. Posle odluke Međunarodnog suda pravde očevidno je da su oni koji su hteli da upotrebe Rusiju u defanzivi. Ne samo zbog poraza pred Sudom, već i zbog sazrele svesti o neodrživosti takve politike.

Žarko Petrović

Nastavlja se