Cionističko podzemlje im je ponudilo da ih prokrijumčari na brodu u Palestinu, ali su novine objavile da Britanci presreću većinu jevrejskih izbeglica i interniraju ih na Kipar.
Sol je znao da on i njegova nova porodica ne bi preživeli još jedan koncentracioni logor, makar on bio i britanski. Imao je još jednog preživelog rođaka, sestru koja je živela u Sjedinjenim Državama. Morao je da nekako dođe do nje. Svih ostalih dvadeset sedam članova njegove najbliže porodice bili su mrtvi. A Helen više nije imala živih rođaka na zemljinoj kugli.
Nije bilo pošte, tako da sam hodao ulicom dok nisam video američkog vojnika koji je izgledao kao Jevrejin. Zamolio sam ga za uslugu – da kontaktira moju sestru u Americi. Prisetio sam se njene adrese. Napisao sam da sam bio živ, i priložio malu sliku iz pasoša… zar sam imao bilo šta da izgubim?
Dve nedelje kasnije stigao je telegram od moje sestre. Vojnik je pisao svojoj sestri u Bruklinu, a njegova sestra je pozvala moju sestru u Nju Džersiju. Objasnila joj je da je preko američkog vojnika uspela da locira njenog brata.
Trebalo je dosta vremena, ali je imigraciona dokumentacija konačno stigla. Kada je Šnadov stigao u Sjedinjenim Države, nije ostavio prošlost iza sebe. Radije je seo i završio pisanje memoara koje je počeo u Italiji. Pisao je o pedeset hiljada Jevreja iz svog malog ugla sveta koji nikada više ne bi mogli da govore sami za sebe. Sol Šnadov to nije znao, ali je zapravo pisao optužnicu pred sudom istorije.
***
Godine su prošle, a onda je jednog dana FBI posetio Šnadova i pokazao mu fotografiju navodnog Belog ruskog ratnog zločinca. Šnadov je dao FBI agentima kopiju svojih memoara, ali im je rekao da je sasvim siguran da čovek na fotografiji nikada nije bio u Koldicevu. Sve je bilo prilično zbunjujuće. Šnadov se vratio na posao u svom frizerskom salonu i više nije razmišljao o poseti.
Šnadovljeva priča je bila skrivena dugi niz godina, sve dok jedan od autora ove knjige nije našao kopiju Solovih memoara u tajnim FBI dosijeima. Godine 1979. Džon Loftus je bio jedan od prvih advokata dodeljen jedinici Ministarstva pravosuđa posvećenoj lovu na odbegle naciste – Kancelariji za specijalne istrage. Srećnim slučajem se dogodilo da je Loftusu bio dodeljen zadatak da preispita slučajeve Belih Rusa, zločine nacista iz Belorusije. Ali se ispostavilo da nešto strašno nije u redu sa datotekama. Gotovo da je izgledalo da je FBI je namerno svedocima pokazivao fotografije iz pogrešnih domena, da je odbijao da prati tragove, i ignorisao štetna svedočenja. Sol Šnadov je mogao biti ključni svedok u najmanje desetak slučajeva, ali niko nikada od njega to nije zatražio.
Nadalje, svakoj od vladinih agencija je zatraženo da locira Šnadova, ali su sve odgovorile da nije bilo nikakvih tragova o njemu. S obzirom na njegove godine, smatran je nestalim ili se pretpostavljalo da je mrtav. U stvari, FBI je pogrešno napisano njegovo prezime u svojim dosijeima. To je uobičajena praksa da se izbegne potencijalno neprijatna provera podataka.
Preko nezvaničnih kanala je Loftus pitao Istraživačko odeljenje Ministarstva odbrane da proveri na kompjuteru listu svih Belih Rusa koje je vojska ikada istraživala ili intervjuisala, a posebno za koliko njih je prethodno izdato odobrenje o bezbednom statusu od strane američke vlade. Za Pentagon je to bio dovoljno bezopasan zahtev. Nije pomenuta nikakva mogućna veza između nacista i FBI.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
