Vlada u Zagrebu donela je uredbu kojom se predviđa da država privremeno upravlja napuštenom nepokretnom imovinom u Krajini.
Kuće, stanovi i zemljište daju se na korišćenje hrvatskim izbeglicama i prognanicima, ali se formalno ne oduzimaju od vlasnika. Srbi koji imaju imovinu u Hrvatskoj dužni su da je prijave u roku od mesec dana. Ovo poslednje napisano je samo da bi se zadovoljili međunarodni činioci koji zahtevaju da Zagreb poštuje ljudska prava Srba.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Niko od izbeglih nema ni teorijsku mogućnost da se vrati i donese dokumenta o vlasništvu. Hrvatski kontrolisani mediji ne pominju podatak UN da je u 320 krajiških sela i zaselaka spaljeno 22 hiljade kuća.

Predsednik Tuđman je, doduše, pozvao sunarodnike da se ne svete i ne uništavaju napuštene kuće. On je 26. avgusta trijumfalno doputovao u Knin tako zvanim Vozom slobode. U govoru na mitingu izjavio je da je taj grad zauvek hrvatski i „nikad više neće biti povratka na ono što je bilo“.

Više od dve trećine izbeglica iz Krajine policija je na graničnim prelazima usmerila u Vojvodinu, uglavnom u Srem i Bačku. Novom Sadu, Somboru i Apatinu preti humanitarna katastrofa, pišu novine. U Bačkom Gračacu kod Odžaka ima tri hiljade stanovnika i tri hiljade i sto izbeglica.

Avgustovske cene su 12 odsto više od julskih. Poskupljuje hleb, meso i ostali prehrambeni artikli. Kilogram hleba košta dinar i po, viršle 17, svinjetina 20 dinara… Litar benzina prodaje se po pet-šest dinara. Samo za ishranu četvoročlane porodice u avgustu treba 780 dinara – dve i po prosečne plate. Početkom septembra vlada donosi paket kratkoročnih mera za stabilizaciju tržišta desetak osnovnih proizvoda. Kao da je to neko epohalno dostignuće, novine javljaju da ima dovoljno hleba, mesa, mleka, šećera i ulja. Taksa za izlazak iz zemlje poskupela je sa 40 na 60 dinara po osobi, a za vozila – sa 100 na 150 dinara. U Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku putuje se uglavnom radi kupovine suhomesnatih proizvoda, mlečnih prerađevina, konzervi, sredstava za higijenu. Tamo je sve nekad i upola jeftinije nego u Srbiji.

Predsednik Bil Klinton, nezadovoljan učinkom Kontakt-grupe, odlučio je da Vašington preuzme značajniju ulogu u zaustavljanju rata u BiH. Stejt department pripremio je sveobuhvatni plan u sedam tačaka. Imenovan je novi pregovarački tim, koji predvodi pomoćnik državnog sekretara Ričard Holbruk.

Samo nekoliko dana nakon što je taj plan predočen Miloševiću i Izetbegoviću, u eksploziji granate ispaljene na centar Sarajeva 28. avgusta poginulo je 37, a ranjeno 85 ljudi. Jugoslovenska vlada osudila je masakr i zatražila istragu. Amerikanci i Evropljani ne sumnjaju da je projektil ispaljen sa srpskih položaja. Francuzi i Britanci dosad su se protivili američkim zahtevima da se primeni sila protiv vojske bosanskih Srba, pošto su se plašili da će Srbi uzvratiti napadima na njihove vojnike u Bosni. Pod pritiskom javnosti i medija, Pariz i London popuštaju. Avijacija NATO 30. avgusta počinje operaciju pod nazivom „Odmerena sila“. Šezdesetak aviona iz baza u Italiji i s nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ bombardovali su srpske položaje kod Sarajeva, Tuzle i Goražda.

Milošević u međuvremenu održava u Beogradu dva sastanka s liderima bosanskih Srba, kojima prisustvuju i najviši rukovodioci Jugoslavije, ali i patrijarh Pavle. Predsednik Srbije predlaže da se za mirovne pregovore formira zajednička delegacija Beograda i bosanskih Srba i da njegov glas bude odlučujući. Karadžić, Mladić i ostali dobili su tri dana za razmišljanje, uz nedvosmisleno upozorenje da nemaju izbora. Na drugom sastanku, koji je završen kasno noću 29. avgusta, usvojen je zajednički dokument koji su u ime Republike Srpske potpisali Karadžić, Koljević, Krajišnik, Biljana Plavšić, Dušan Kozić, Aleksa Buha i general Mladić, u ime Jugoslavije, odnosno republika Srbije i Crne Gore – Lilić, Milošević, Kontić, Momir Bulatović, Pavle Bulatović i general Perišić. Ispod njihovih potpisa, na sredini stranice, potpisali su se patrijarh Pavle i vladika bački Irinej. Dokument je novinarima 30. avgusta uveče predstavio Ratomir Vico, republički ministar za informisanje. On ističe da je mirovna politika Beograda i uporno insistiranje predsednika Srbije da se samo pregovorima dođe do rešenja krize doživela svoju punu potvrdu.

Nastavlja se

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.