U epicentru interneta

Dejvid A. Vajs i Mark Malsid: PRIČA O GUGLU (6)

Ovo je priča o jednom od najinspirativnijih internet uspeha našeg doba. Knjiga se temelji na minucioznom istraživanju tehnološkog i poslovnog uspeha kompanije čiji je i sam naziv odavno postao širom sveta prepoznatljiv glagol. Akcije Gugla vrede više od Diznija i Dženeral motorsa zajedno, osoblje se besplatno hrani u kuhinji koju je vodio kuvar Grejtful Deda, dok zaposleni romobilima i rolšulama presecaju živopisan kampus u Silikonskoj dolini. Knjigu je objavio beogradski V.B.Z. uz čiju saglasnost objavljujemo najzanimljivije delove.

Tih „dvadeset odsto vremena“ je pozajmljeno iz akademskog sveta, gde je profesorima omogućeno da jedan dan nedeljno posvete svojim privatnim interesima. Kako u kompaniji nedostaje uobičajeni sloj srednjeg menadžmenta, nema ni hijerarhijske strukture tradicionalnih korporacija. U isto vreme, nijedna druga kompanija nema Googleovu kombinaciju mozgova, nepresušnih računarskih resursa i usredsređenosti na dugoročne rezultate, što ga čini apsolutno jedinstvenim. U današnje vreme ostale kompanije se teško takmiče s Googleom u trci za zaposlene.

Smešten u epicentru Interneta, Google je živopisno mesto gde najbolji među najboljim inženjerima na planeti hrle na posao. Odlaze s univerziteta, iz NASA-e, Bellovih laboratorija, Microsofta i drugih kompanija i dolaze na ovo dinamično mesto koje više podseća na postdiplomski kampus nego na tradicionalno poslovno središte. Svetsku pažnju kompaniji je doneo i vrtoglavi rast vrednosti deonica nakon inicijalne javne ponude, što je pomoglo njenim naporima u pronalaženju kvalitetnih radnika.

Za ogromnu medijsku pažnju koju Google izaziva, zaslužna je široka popularnost pretraživača, njegovo mesto u duhu vremena, te činjenica da ga u velikoj meri pri svakodnevnom radu koriste novinari i urednici. Guglovati znači „tražiti“. To što je naziv kompanije postao glagol u engleskom, nemačkom i drugim jezicima, odraz je njegovog dubokog uticaja na globalnu kulturu.

Čini se da je Googleov potencijal veći od potencijala legendarnih kompanija koje su mu prethodile. Tokom te decenije, niz tehnologija pojavio se na horizontu, a svaki sledeći talas je bio sve veći i veći. Pre deset godina su IBM i veliki centralni računari korporacijama rešili problem obrade podataka. Sledili su Intel i Microsoft koji su umnogome doprineli usavršavanju personalnih računara i pojedincima pružili novi izvor moći, učinivši na kraju kompjutersku industriju prodornijom i profitabilnijom nego što je bila industrija centralnih serverskih sastava. Sad se kao opšteprihvaćena platforma izbora pojavljuje Internet, koji je izvorno bio projekat američkog Ministarstva odbrane, forsirajući Amazon, Yahoo, eBay i Google. Među ikonama specifičnim za taj talas, niko nije uspešniji od Googlea, jedinog novog megabrenda nastalog u domenu internet-kompanija u protekloj deceniji. Vrednost deonica ove kompanije snažno govori u prilog investitorskom poverenju u budućnost Interneta i određenog poslovnog modela koji je stvorio Google kako bi privukao ciljane dolare oglašivača.

Google i njegovi osnivači tiho rade na dva izuzetno zanimljiva i perspektivna područja molekularne biologije i genetike. Milioni gena u kombinaciji s ogromnom količinom bioloških i naučnih podataka izvrstan su spoj za Googleov pretraživač, neverovatnu bazu podataka kojom raspolaže kompanija i nesagledivu računarsku moć. Google je već „skinuo“ mapu ljudskog genoma i blisko sarađuje s dr Krejgom Venterom i drugim doajenima genetike na naučnim projektima koji mogu da dovedu do značajnih otkrića u prirodnim naukama, medicini i zdravstvu. Drugim rečima, možda ulazimo u doba u kojem će ljudi moći da gugluju vlastite gene.

„Ovo je definitivno ukrštanje tehnologije i zdravlja koje će milionima pojedinaca dati novu snagu“, kaže Venter. „Oni imaju veću računarsku moć od bilo kog preduzeća. Funkcionišu na daleko višem nivou od vladine baze podataka. Sopstveni genetski i statistički kod, kao i pomoć ljudima u razumevanju istog, trebalo bi da kroz jednu deceniju budu široko dostupni putem usluga kakve pruža Google.“

Prema rečima Brina i Pejdža, Google nije konvencionalna kompanija, niti to namerava da postane. Da je Google osoba, kaže Brin, krenula bi u osnovnu školu 19. avgusta 2004, na dan kad je kompanija javno ponudila svoje deonice, i prvi bi razred završila na leto 2005. Google se trenutno nalazi u procesu digitalizacije miliona knjiga iz biblioteka na Stenfordu, Harvardu i Univerzitetu Mičigen, iz njujorške javne biblioteke i s Oksforda. Njihov cilj je da postave na mrežu što je moguće više knjiga i omoguće njihovo pretraživanje, time rušeći fizička ograničenja biblioteka. Samo po sebi, to je neizmerno ambiciozan pothvat, s globalnim pozitivnim i dalekosežnim obrazovnim i društvenim posledicama.

Google i njegovi osnivači prešli su dalek put. Ali, u isto vreme, i oni i njihova kompanija još uvek su mladi – a ovo je tek početak.

Nastavlja se