U raljama politike i oglašivača

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, kaže za Forum da je ekonomska kriza „samo alibi za izuzetno tešku situaciju u medijima kakva je godinama unazad“.

– Stalno smo u nekom očekivanju da se stanje promeni, ali je sve teže. Novinari ne mogu profesionalno da obavljaju svoj posao ako su socijalno i ekonomski ugroženi. Samo prošle godine je oko 2.000 medijskih radnika ostalo bez posla, objašnjava Čabarkapa i dodaje da mnogi od njih ostaju na poslu, iako ne primaju platu, jer nemaju gde da odu. Ona pita kako novinari da se bave istraživačkim i analitičkim novinarstvom ako ne smeju poslodavca ni za platu da pitaju.

– Profesionalni novinari kao da nisu potrebni, vlasti su potrebni izvršioci koji će da pišu za onu partiju koja je u tom trenutku na vlasti i u sprezi sa ekonomskim moćnicima. Jednostavno, nema novinarstva ako novinar nije ekonomski slobodan. Pri tom su politički pritisci danas suptilniji, a ogledaju se u ukidanju reklama od kojih mediji žive, napominje Čabarkapa. Ona dodaje da će i ove godine biti otpuštanja u štampanim i elektronskim medijima.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Forum da nema sumnje da će se ekonomska kriza kojoj se ne nazire kraj odraziti i na medije i zaposlene u njima. Uz to, imajući u vidu veličinu države, broj stanovnika i materijalne mogućnosti, u Srbiji postoji više medija nego što tržište može da izdrži.

– Potencijalni oglašivači, od kojih se mediji najviše izdržavaju, više su zainteresovani za televiziju, tako da preko 60 odsto sredstava za reklamiranje odlazi na elektronske medije, objašnjava Veljanovski.

On naglašava da je u ovakvim okolnostima neophodno da mediji što više rade na podizanju rejtinga tako što će unapređivati kvalitet, a to je s druge strane povezano i sa materijalnim mogućnostima.

– Tačno je da ne postoji dovoljno istraživačkog i analitičkog novinarstva i da je takva delatnost skupa, ali od toga se ne sme odustati, navodi on. Onog trenutka kada se uspostavi srazmera između broja medija i mogućnosti tržišta, mediji koji opstanu, a to bi trebalo da budu oni koji rade u opštem društvenom interesu, moći će više da se bave istraživanjem i analitičkim novinarstvom. Veljanovski navodi da je u okolnostima kada mediji nisu stabilni, mogućnost uticaja različitih centara moći, ali pre svega političkih uticaja, sve veća.

– To se najviše vidi u lokalnim medijima koji ne mogu da odole uticaju lokalnih političkih moćnika. Međutim, to se primećuje i u najvećim medijima u zemlji i u onim sa nacionalnom pokrivenošću. Nije problem samo zakonska regulativa koja se ne poštuje, niti konfuzno renoviranje zakona, nego i činjenica da centri moći, posebno politički, ne žele da dopuste smanjivanje svog uticaja na rad medija, ukazuje Veljanovski. On ističe da ne treba zanemariti ni centre moći iz sfere biznisa, koji je bolje organizovan i od države i od medija.

– Razne marketinške službe polako počinju da deluju, pre svega kao grupe za pritisak, ali i kao lobi grupe i u velikoj meri uspevaju da utiču na medije. Dodatni problem je taj što je uvek reč o ostvarivanju njihovih pojedinačnih interesa, ukazuje naš sagovornik.

Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS, kaže za Forum da je kriza štampanih, a delom i elektronskih medija, počela mnogo pre finansijske krize.

– Iako se u nekom trenutku činilo da srpska štampa doživljava rast, poslednji meseci pokazali su sliku pravog stanja. Štampa nestaje i zbog sve ozbiljnijeg broja besplatnih novinskih sadržaja na internetu. Ne prođe nedelja, a da ne dobijemo vest da će se neki domaći medij ugasiti, i to je počelo duboko da razara medijsku profesiju, navodi Padejski. On dodaje da kvalitetno novinarstvo više donosi probleme nego profit i da će ga zato biti sve manje, „što zbog krize, što zbog kontrole“.

– Ona se i danas ostvaruje direktnom političkom kontrolom kroz državno vlasništvo kod velikog broja neprivatizovanih lokalnih medija i pojedinih nacionalnih medija, koji su i dalje u posedu države, ukazuje Padejski.

– Novinari u provinciji odavno su pored redovnog novinarskog posla dobili marketinške zadatke da prikupljaju reklame, dok neki novinari danas moraju da budu „sve u jednom“ – i kamerman i montažer i novinar.

Bez dijaloga sindikata i poslodavaca

Kako objašnjava Dragana Čabarkapa, poslodavci ne pokazuju spremnost za pregovore o granskom kolektivnom ugovoru za zaposlene u medijima. „U trenutku kada svi štrajkuju i pokazuju nezadovoljstvo izgleda da je samo novinarima dobro, a naravno da nije tako. Međutim, ako oni uđu u sindikate, prvi će snositi posledice. Poslodavci, domaći i strani, svejedno, ne žele sindikate.