Preduzetnik Milan Beko mogao bi u dogledno vreme da ostane bez vlasništva nad Lukom Beograd, koja bi verovatno bila vraćena državi, uz eventualnu obavezu da obešteti male akcionare, smatraju sagovornici Danasa.
Bivša sutkinja koja je sada u Savetu za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić podseća za Danas da su mali akcionari svojevremeno pred Privrednim sudom vodili spor sa Bekom, odnosno sa Lukom Beograd. U tom sporu su tražili da budu obeštećeni za razliku između procenjene vrednosti akcije Luke i vrednosti koja im je isplaćena.
– Ukoliko Privredni sud nije doneo pravosnažnu presudu, krivični postupak u vezi sa preuzimanjem akcija, predstavljao bi novu činjenicu, i mogao bi da se predoči kao dokaz u ovom sporu. U slučaju pak da je pravosnažna presuda doneta, teorijski, mogla bi da podleže reviziji, ukoliko bi se krivični postupak okončano pravosnažnom presudom, kaže Vasilić.
Iz Luka Beograd je u decembru saopšteno da je Privredni apelacioni sud presudio u korist Beka.
„Posebno ukazujemo da je Luka Beograd postala prvo preduzeće u grupi od 24 sporne privatizacije, koja ne samo da je ispitana u predistražnim radnjama MUP i tužilaštva već je dobila i sudski epilog“, navedeno je u saopštenju Luke, a povodom tužbe koju je 2007. podnela grupa malih akcionara tražeći da budu obeštećeni za plaćenu vrednost od 800 dinara po akciji i 1.770 dinara procenjene vrednosti.
Reč je dakle o dva postupka, privrednom u kome su tužioci mali akcionari, i krivičnom koji vodi Specijalno tužilaštvo i koji je u fazi istrage. U ovoj istrazi je kao vrednost po akciji uzeta procena Instituta ekonomskih nauka, da vrede najmanje 1.100 dinara, a u petak su privedeni bivši ministar za privatizaciju Predrag Bubalo, te bivši direktori Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, kao i bivši direktori Luke.
Policijski izvori navode i da je dosad ispitano više desetina svedoka, među njima i Ivana Veselinović, koja je radila i u Luci Beograd i u Delta holdingu Miroslava Miškovića. Sam vlasnik 98 odsto akcija Luke Milan Beko proveo je skoro 12 sati u dva navrata, na informativnom razgovoru u policiji, u januaru i maju.
Mediji spekulišu da bi istraga o privatizaciji Luke Beograd mogla da se proširi na Beka i njegovog tadašnjeg partnera Miškovića (koji je već pola godine u zatvoru zbog istrage o preprodaji akcija putarskih preduzeća), samo ukoliko se pronađe da su učestvovali u nameštanju, odnosno obaranju cene akcija. Tek ukoliko bi došlo do optužnice, procesa i presude u kojoj bi Beko bio oglašen krivim, eventualno bi mogao biti primenjen i Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Po tom zakonu je moguće da se sudskom odlukom oduzme i vlasnički udeo u preduzeću.
Prema dobro obaveštenim izvorima, postoji i svojevrsno zeleno svetlo iz EU da se procesi sudski okončaju i privatizacija Luke Beograd raspetlja do kraja.
– Malo je poznato da postoje zamerke iz EU na to što su sve rečene luke u Srbiji privatizovane, jer je došlo do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti plovidbe. Takođe, onemogućen je efikasan monitoring međunarodnih plovnih puteva, pre svega na Dunavu, tako da ukoliko budu vođeni u skladu sa zakonima, postupci kojima bi se Luka Beograd vratila u vlasništvo države ne bi bili na udaru kritike EU, kaže za Danas obavešteni sagovornik.
Policijska akcija povezana indirektno i sa nezakonitostima u preuzimanju Luke Beograd nastavljena je i juče. Uhapšeni su Aleksandar Vučetić (48) i Ljiljana Mlađen (58), koji su bili funkcioneri Agencije za privatizaciju u vreme prodaje preduzeća Tehnohemija iz Beograda. Oni su osumnjičeni da su u ime Agencije nezakonito raskinuli privatizacioni ugovor sa vlasnikom Tehnohemije.
Prema saznanjima pokojne Verice Barać, nekadašnje predsednice Saveta, na vlasnika Tehnohemije je vršen pritisak od biznismena Milana Beka da promeni delatnost preduzeća. Beku, tvrdila je Baraćeva, nije odgovaralo da hemijska fabrika radi u blizini lučkog zemljišta koje su on i Mišković kupili kako bi se tu gradio stambeno-poslovni kompleks „Grad na vodi“. Savet je o tome obavestio i Vladu Mirka Cvetkovića 2010. godine, pozivajući se na informacije zabrinutih radnika Tehnohemije, koji su strepeli od uništavanja preduzeća i gubitka posla. Kao što je poznato, novinari istraživači sa B92 i drugih medija, kao i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, godinama ukazuju da je cilj Beka i Miškovića bio da kupovinom akcija Luke Beograd dođu do 220 hektara građevinskog zemljišta na ekskluzivnoj lokaciji u Beogradu, a koje pripada Luci.
U slučaju Tehnohemije, sada privedenim funkcionerima Agencije, ne stavlja se međutim na teret raskid ugovora na navodni pritisak Beka, već nezakonito skidanje bankarske garancije kupcu preduzeća, i to još u vreme dok je Bekov Vorldfin preuzimao akcije Luke.
Osumnjičeni su od 13. aprila do 19. maja 2005… suprotno međunarodnim računovodstvenim standardima i nalazu „Clyde&Co“ (konsultantske kuće iz Londona), prihvatanjem nezavršenog i neuknjiženog porodičnog stambenog objekta, omogućili kupcu 70 odsto društvenog kapitala – preduzeća za promet i proizvodnju hemijske i tehničke robe Tehnohemija, oslobađanje bankarske garancije i povraćaj novčanih sredstava u iznosu od 29.234.000 dinara koje je kupac položio kod HVB banke radi dobijanja bankarske garancije, i sticanje protivpravne imovinske koristi u navedenom iznosu, saopšteno je juče iz MUP-a.
Prijavom obuhvaćen i Miodrag Đorđević
Jučerašnjem krivičnom prijavom obuhvaćen je i Miodrag Đorđević, predsednik Komisije za utvrđivanje ispunjenosti obaveza iz kupoprodajnih ugovora i bivši direktor Agencije za privatizaciju, koji je u petak već priveden zajedno za Predragom Bubalom, zbog sumnje na nezakonitosti prilikom prodaje akcije Luke Beograd preduzeću Vorldfin Milana Beka.
Osumnjičeni
Aleksandar Vučetić je član Komisije za utvrđivanje ispunjenosti obaveza iz kupoprodajnih ugovora i nekadašnji rukovodilac Odeljenja pravnih poslova za zastupanje Agencije za privatizaciju. Ljiljana Mlađen je takođe član ove Komisije i nekadašnja direktorka Centra za pravne poslove Agencije. Oni se sumnjiče da su kupcu 70 odsto društvenog kapitala Tehnohemije Risti Gojkoviću omogućili da stekne protivpravnu imovinsku korist od 430.000 evra.
Tehnohemija
Tehnohemija je privatizovana na aukciji 2003. godine za četiri miliona evra, uz obavezu investiranja od 29 miliona dinara. Savet za borbu protiv korupcije je ukazao da kupac investirao u subjekt privatizacije 60 miliona dinara, što je dvostruko više nego što je ugovorom bilo predviđeno. Prema APR Tehnohemija sada ima 63 zaposlena, gubitak od 107 miliona dinara i prihode od 139 miliona. To je akcionarskog društvo u restrukturiranju, a najveći paket akcija ima Agencija za privatizaciju – 49,8 odsto. Nekadašnji vlasnik Rista Gojković ima 6,1 odsto. Sudeći po internet sajtu preduzeća, jedan deo prihoda ovog preduzeća dolazi od iznajmljivanja magacina u Vilinim odama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.