Najsigurniji u vreme komunizma

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović ističe za Danas da su među onima koji su se najbezbednije osećali devedesetih najzastupljeniji mladi od 18 do 29 godina, oni sa najnižim primanjima i bez višeg ili visokog obrazovanja.

– Većina mladih se ne seća perioda komunizma, pa ga ni ne idealizuje kao njihovi stariji sugrađani, pa zato oni u većem broju – skoro 70 odsto, smatraju da su najsigurniji posle 2000. S druge strane, oni mladi koji su izabrali devedesete ili period pre tog kao najbezbedniji, verovatno su to uradili zbog idiličnih uspomena vezanih za detinjstvo, a ne za društveno okruženje u kojem su odrastali – ocenjuje Stojanovićeva.

Na osnovu rezultata istraživanja, naša sagovornica zaključuje da se većina građana Srbije, generalno, danas oseća bezbedno. Podaci ukazuju da se skoro 85 odsto građana najbezbednije oseća u svojoj kući, oko 78 odsto u svom mestu, dok se fizički bezbedno oseća tri četvrtine građana i građanki Srbije.

– Ovakva situacija je znatno bolja nego u nekim velikim evropskim gradovima, poput Londona, Pariza, Berlina, Madrida, Praga ili Bukurešta. Neznatno sigurnije u svom mestu od nas se osećaju Skandinavci i oni koji žive u manjim mestima u Evropi – napominje Stojanovićeva.

Kao zabrinjavajuće, ona navodi to što građani ne prepoznaju državne institucije kao faktor koji utiče na njihovu ličnu bezbednost i ističe da svega oko šest odsto ispitanika veruje da su bezbedni zato što institucije dobro rade svoj posao. Prema rezultatima istraživanja, čak 47 odsto građana ističe da su bezbedni, jer „žive normalno i poštuju red i zakon“, dok petina to objašnjava time što žive u dobrom okruženju.

Polovina građana se po pitanju zaštite pre svega uzda u sebe same, a potom u prijatelje i komšije. Interesantno je da od državnih organa svega 20 odsto ispitanika vidi policiju kao instituciju kojoj veruju da može da zaštiti njih i njihovu porodicu. Međutim, ovaj procenat se povećava ako su upitani koja je institucija najzaslužnija za njihovu ličnu bezbednost. S druge strane, oko četiri odsto građana veruje da je vojska najzaslužnija za njihovu ličnu bezbednost.

– Objašnjenja za ovakav trend nalazim u nasleđu devedesetih kada su institucije izneverile građane. Institucije uživaju znatno više poverenja kada građani ocenjuju njihovu spremnost da brane bezbednost države, nego njihovu ličnu bezbednost. To ukazuje da se ključne institucije za ličnu bezbednost, poput policije i pravosuđa, nisu u dovoljnoj meri reformisale, niti približile svoje usluge građanima – napominje naša sagovornica.