Antidržavni udar

Poslednje što sam čuo o Dačićevim poslovima bilo je poricanje da mu je Banana poklonio mobilni. Kao da je mobilni uopšte bio problem. Kao što niko nije zamerio našem džumhurbaškanu što je primio poklonjeni polovni audi (samo nas je radoznalost kopkala – ko je darodavac) tako ni Dačiću niko ne bi zamerio na (eventualnom) primitku mobilnog telefona, tim pre što je ime darodavca uredno obznanjeno. Šta da se radi, sirotinjska psihologija čini svoje. Ali formalno, darivanje i primanje darova nigde na ovom svetu nije krivično delo. Poput mnogih drugih moralno dvosmislenih stvari i pojava. I zato svet i jeste ovakav kakav jeste.

SPS je, razumljivo, ustao u odbranu svog predsednika i našeg premijera i to u vreme kada se stabilizovao i kada mu nije ni do kakvog ustajanja. Voždi i članovi te stranke, inače rodonačelnice i dugogodišnje korisnice svakovrsne pomame, nacionalne histerije i političkog somnabulizma najbolje znaju koliko se takva politika u konačnom zbiru ne isplati. Pa nisu li posle petog oktobra jedva preživeli i to ne toliko zahvaljujući mudrosti rukovodstva koliko šljampavosti novih vlasti, ali i povelikim sumama para upumpanim u džepove lažnih revolucionara. I šta? Umesto da SPS, zajedno sa još nekolikim strankama, bude zabranjen, što su i Bog i zdrav razum zapovedali, espeesovci su se reorganizovali, nacionalno se pomirili, a sve je to zapečaćeno Tadićevim i Dačićevim zagrljajem. A sada, kada im ide kao po loju, ponovo su odnekud iskrsnule sile mraka i haosa koje bacaju ljagu na predsednika i premijera i traže vanredne izbore.

Šta je to drugo, dame i gospodo, nego pokušaj državnog udara. Bar je to tako definisao visoki SPSov funkcioner Branko Ružić. Znate šta, državni udar je teška reč, ali i Srbija je teška zemlja, u kojoj tradicionalno ima mnogo dilbera sklonih političkim prečicama. Tako su, vaktile, ako se neko još toga seća, Čitluk Sahibija u svojstvu premijera i džumhurbaškan (tada opozicionar, svetlosnim godinama daleko od džumhurbaškanluka) u nekom mutlaku neovlašćeno većali da li da uvedu vanredno stanje, što je moja malenkost javno okarakterisala kao pokušaj državnog udara, ali nije dobila podršku SPS-a. Uveravam g. Ružića da bih i ovoga puta reagovao, ali ja u (dokumentovanim) podacima o Dačićevim susretima sa kontroverznim biznismenima ne vidim elemente tog teškog krivičnog dela, u Srbiji, uostalom, nemogućeg i apsurdnog iz prostog razloga što ovde nema nikakve države.