Neće valjda, cenjeni publikume, dotle doći da Novi Sad, doskora srpska Atina, postane srpski Bejrut. Eh, kako je to ve vremja junosti moje bila mirna varoš! Za moj tadašnji ukus – možda i previše mirna.
Da bi čovek uopšte mogao čuti poneki povišen ton, morao je u zlo doba potegnuti u čuveni kafić „Garuda“ (radi li to još uopšte), ali sva ta buka, skupa sa muzikom, nije prelazila – odrapiću otprilike – 65 db. Ne Udbi! Decibela.
A sada, ne možeš u Gornjem Milanovcu živeti od novosadske političke graje i furtutme. Evo, čitam večeras u internet izdanjima novinčina serpskih da je gradonačelnik Pavličić morao da „ zbog učestalih pretnji izmesti porodicu“ iz Novoga Sada na tajno, bezbedno mesto. Koliko sam shvatio zbog posledica akcije „upodobljavanja“, to jest zbog namere crveno-crne koalicije da Srbijom zavlada jedan vođa, jedan narod i nekoliko partija, sve principijelnija od principijelnije.
Nije mi, naravno, ni nakraj pameti da osporavam pravo legalno izabranih predstavnika jednog vođe, jednog naroda i nekoliko partija, da prave kakve im drago koalicije, ama stvar je malo eskalirala. Pre svega, sam termin „upodobljavanje“ krajnje je nepodesan jer je teološki, a ne politički. Ako je baš tragao za odgovarajućim izrazom, Dačić je mogao upotrebiti reč endookupacija. Šta je endookupacija, to smo ovde u više navrata apsolvirali. Ali da ponovimo za zaboravne.
To je, moje dame i gospodo, situacija u kojoj pseudoelite, naročito one naglašeno patriotske, zaposedaju (ili to bar pokušavaju) celokupan politički, privredni i kulturni prostor neke nacije koju su prethodno temeljno kretenizovali. A to je upravo stvar koju naše političke stranke, bez obzira na rasne, nacionalne, verske i polne razlike, nesmetano čine od kraja osamdesetih godina prošlog veka do današnjeg dana. A verovatno će nastaviti isto da čine i do onog sudnjeg.
Zašto se ja, kao neka vrsta amaterskog ombudsmana, ne uznemiravam preterano glede novosadskih previranja? Zato što se u suštini ništa ne događa. Ali, reći će neko, ipak se tamo nešto dešava, ipak se nešto iza brda valja, a ja ću takvima odgovoriti da je smena dana i noći isto tako događaj, ali da tome niko (osim možda mesečara) ne pridaje pažnju. Eto, to vam je cela novosadska priča. Srpska politička noć smenila je srpski politički dan (ovo nije vrednosni sud, samo metafora), pa će, ako im bog da, a hoće, aktuelna politička noć opet smeniti aktuelni politički dan. I utom i život prođe. Kao u Kolumbiji, recimo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
