Beg od blesimetra

Pa je sa B92 – izuzev informativnog programa i sajta – skinuto sve što je podsećalo na B92. Tako da tu više nema šta da se skine, osim neke pomahnitale starlete u „Velikom bratu“.

– Kesića ne smeju! – pola Srbije je smelo da se opkladi, dok prošle nedelje B92 nije saopštio da „24 minuta“ neće da bidne u decembru, jerbo je istekao sezonski ugovor, a u decembru ionako niko ne gleda televiziju, samo se vuku po slavama i svinjokoljima.

Već sada svima nama opravdano paranoičnima zbog stečenog iskustva sa B92, deluje da Kesića neće da bidne na ekranu sa onim ljubičanstvenim logom u uglu – ni u januaru, februaru, martu, aprilu, maju i junu, kada, jelte, počinje letnja programska šema. Koja uključuje i odlazak na more sa kog se mnogi još nisu vratili. Valjda im se svidela plaža.

I tako smo stigli na tačno vreme zvano „pet do 12“ iliti pet minuta do 24.

Učini vam se onda da fotografija sa nedavnog koktela „Antena grupe“ u Skupštini Beograda, gde se premijer Vučić i mister Kirijaku slatko smeju, nije rezultat okolnosti da su upravo na koktelu videli Kesića. Znate ono:

Kirijaku: Jao, eno ga onaj Kesić! Bogotac!

Vučić: Kakav car! Ha, ha, ha… Oplako sam ovu emisiju u subotu…

Kirijaku: Objasnio je!

Vučić: Kesiću, je l' može jedna fotka, da okačim na Fejs?

Postoji, naime, teorija, da se Kesić za dve godine, od početka emitovanja „24 minuta“, fotografisao sa svim punoletnim i maloletnim građanima Srbije, makar po dva puta. Jedini koji ga nikada nisu zaustavili na ulici da se slikaju, bili su zaposleni u Vladi Srbije, članovi Glavnog odbora Srpske napredne stranke i mister Kirijaku.

Čim se vlasnik jedne televizije na svečanom koktelu radije slika sa premijerom nego sa glavnom zvezdom svog medijskog carstva, tu vam odmah nešto biva sumnjivo. Uz to, ako vlasnik jednog medijskog carstva izabere da se na koktelu smeje sa osobom koja je u karijeri svašta radila, ali nikada nije zabeleženo da je rekla nešto duhovito, možete lako poverovati da se ne smeju zato što su videli Kesića, već zato što nisu videli Kesića. Ili se makar nadaju da ga u skorije vreme neće videti.

Njuzovci i Kesić zapravo jesu u nezavidnoj situaciji. Publika od njih očekuje da nadomeste nedostatke srpske opozicije, dok vlast, u nedostatku opozicije, kao opoziciju doživljava sve što nije naslovna strana „Ima muda“. Ili specijalna emisija „Rušenje Vučića“. To vam je tako, ako najbliže medijske saradnike iskopate iz medijskog kontejnera, onda vam svi ostali sadržaji liče na „24 minuta sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom“ .

„24 minuta sa Zoranom Kesićem“ jeste svojevrstan blesimetar Vučićeve Srbije. E sad, to što tipičan primerak flore i faune Vučićeve Srbije voli da ide na poligraf, ne znači da voli i redovno subotnje testiranje na blesimetru, gde ponekad, sem što ispadneš blesav, vrlo lako možeš da ispadneš i glupav. A to nije zgodno ako misliš da si genije.