Doktorstvo

Previše je ovde doktora, ludaka, marodera i jurodivih, užasno zabrinutih za sudbinu Srbije, koji imaju spreman odgovor za sve nesreće i sva posrtanja. Da podsetim, ako niste znali, za sve su krivi strani plaćenici. Dobijaju naloge, dobijaju pare i rovare. Srećom po Srbiju, možda i po svet, tu su vazda nedremane nacionalne oči, koje brzopotezno razotkrivaju podmukle diverzije. Jedan par tih očiju pripada znamenitoj glavi doktora Radoša Ljušića.

U izvesnim se krugovima u Beogradu odavno i naveliko priča o Radoševim obilascima prijema, gle čuda, zapadnih ambasada (tamo gde ga pripuštaju) i o – čak i za naše prilike – doktorovom bezobzirnom apetitu. Ne može se, vele prisutni, stolu prići od doktora nauka. A – isto tako kažu, ne znam, nisam gledao – voli doktor da kanapee i kolače potrpa u džepove. Nikad ne zna noć šta nosi dan. I boli ga Crven Ban. On je doktor nauka.

Koji se popeo na Crven Ban čak i Koštunici. Takođe doktoru, koji je doktora Radoša svojevremeno instalirao na mesto direktora Zavoda za udžbenike. Šta je prvo uradio doktor Radoš? Nabedio je prethodnog direktora Vavu Petkovića za neku fiktivnu proneveru. Zakon je Vavu oglasio nevinim. Doktorova docnija muljavina u vezi s nekim milionskim honorarima za nekakav udžbeničić, kome je doktor bio i direktor i urednik i lektor i ko zna šta još, do zakona nije ni stigla. Zataškalo se. Ali ga je doktor Koštunica – i njemu valjda bilo too much – posle toga diskretno najurio iz stranke.

Ali ne može se doktoru tek tako stati na rep. Sada je, ako nešto nisam propustio, član SNS-a. Ne znam kakve su mu tamo perspektive. Ne bih rekao da su sjajne. Nikolić i Vučić su sve racionalniji. A, jebena stvar, ni Toma nije završio fakultet. Kao ni, po Ljušiću, pisac korektnih srpskih istorijskih romana, komesar Ćosić. Taj nije uspeo da završi ni poljoprivrednu školu. Uključio se u napredni pokret. Ali, eto, istorijski korektno piše.

Jedan roman moje malenkosti, takođe srednjoškolca, našao se nekim čudom u izboru Hiljadu godina srpske književnosti. I tu me valjda progurao Soros. Drugi neki moji romani prevedeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, španski, slovački, grčki, slovenački, mađarski, bugarski i makedonski. A nedavno je objavljena i doktorska disertacija Maje Rogač na temu moje književnosti.