Fenomenologija dupeta

Rečena teorija je, da kažemo, tek u povoju. Nemojte očekivati da iz ovih nekoliko redaka saznate baš sve tajne srpske guzice. Jer – kao i Srbija – i srpska guzica je velika tajna. (Uzgred, moram da se izvinim cenjenom publikumu što u raznim varijantama parafrazirani stih Desanke Maksimović neprestano pripisujem Oskaru Daviču.) Pa, u ime Boga, da krenemo! Da li, na priliku, znate da je za svaku ambicioznu guzicu najprobitačnije da se lažno predstavi kao nešto drugo, nešto mnogo lepše. Kao važnom, ali prezrenom delu tela, za guzicu je najisplativije da se predstavi kao srce. Nemojmo upasti u zamku mehanicističkog shvatanja čoveka. Srce, dame i gospodo, nije samo pumpa, srce je središte naših bića i naših osećanja.

Ovim ne želim da kažem da guzica nema osećanja. Bilo bi to preterivanje. Guzica i te kako i oseća i strepi i želi, ali – kao i ona sama – i njena osećanja u javnosti nisu na naročitoj ceni. I to s pravom. Guzica je sebičan organ, zapravo generator sebičnosti, a njene želje su… svi znamo kakve su te želje. Ljudski, isuviše ljudski, što rekao Niče. U tom smislu, cenjeni publikume, u civilizovanom svetu ljudi koji bezuslovno slede impulse guzice smatraju se prostacima, pokvarenjacima i primitivcima. I šta sad da rade osobe, suštinski prostaci, pokvarenjaci i primitivci koji bi da bezuslovno udovolje guzici, ali koji istovremeno ne žele da budu smatrani prostacima, pokvarenjacima i primitivcima? Koji, štaviše, žele da budu i ugledni i poštovani članovi zajednice. Šta drugo nego da misli guzice predstave kao misli srca. (Ili – što je još crnje i gore – mozga, a i to se dešava i prolazi.)

Takvi prepredenjaci, dakle, pomoću guzice naglo zavole otadžbinu, narod ili – u našem slučaju – Kosovo i onda ih, sve se busajući u grudi, besomučno vole. Naivčine im slepo veruju, ali oni iskusniji lepo vide da guzicopoklonici narečene stvari ne vole srcem, nego guzicom, koja – na račun naivčina – biva bogato nagrađena za ispoljenu ljubav. Takvim, opštenarodnim guzicama, svaka želja momentalno biva ispunjena. Hoćeš li guzice veći stan, evo ti stan, zaslužila si. Hoćeš li guzice da besplatno bančiš po fensi birtijama, izvoli sestro, dani dušom, naši smo. Tako to ide, cenjeni publikume. Ima li načina da napravimo razliku između misli i osećanja guzice i osećanja srca. Ima! Samo pomirišite!