Srbija, cenjeni publikume – Obećana zemlja za geopolitiku i geopolitičare. Gospoda geopolitičari imaju čak i istoimenu publikaciju čija je uređivačka politika šarmantna mešavina NSPM i Trećeg oka. Tu se spekuliše, tu se smatra, tu padaju teške reči, tu se kroji i prekraja mapa sveta. Tu glavnu reč, samorazumljivo, vode uglavnom ugledni ruski teoretičari svega i svačega, mnogo poznatiji u Srbijici nego u Matuški.

A zašto je to tako? Zato, dame i gospodo, što u Kremlju sede ljudi krajnje neprijemčivi za bulažnjenja pseudojurodivih u Hristu. O Rusiji i ruskim glavešinama neki misle ovo, neki ono, ali u jednom se svi slažu: to su vrlo ozbiljni (a kad zatreba) i opasni ljudi. Suzama tradicionalno ne veruju. Usijane glave tolerišu samo do izvesne granice. Kad glave preteraju, kremaljski boljari ih radi hlađenja potapaju u Severni ledeni okean. I otuda ih više ne vade. Tako se to radi u trećem Rimu.

U četvrtom Rimu, to jest u Beogradu, stvar stoji potpuno obrnuto. Da bi se dospelo u ovdašnji Kremlj, prvi i osnovni uslov je usijana glava. Naše vodeće usijane glave netremice su zagledane u Kremlj, ali od Kremlja ništa ne uče. A trebalo bi! Setite se samo epizode kada je Josif Visarionovič – papa se nešto beše uskurobecao – pitao nadležnog ministra: a koliko papa ima tenkovskih divizija? Kada je čuo odgovor, momentalno je Svetog oca stavio ad acta.

Poučna priča! Ali ovi naši, nazovimo ih boljari, nikako da ukače poentu, a poenta je sledeća: ko u ovom grešnom i naopakom svetu nema jako puno tenkovskih divizija, atomskih glava, atomskih podmornica i atomskih nosača aviona, taj nipošto ne bi trebalo da se kurobeca. A ovi naši se žestoko kurobecaju. Trezveniji među njima (a takvi su retkost) ipak shvataju oružanu neutemeljenost ovdašnjeg kurobecanja, ali glavousijanost preovladava i kod takvih.

Umesto da sagledaju svoje (naše) mesto u svetu i da se shodno tome organizuju, oni posežu za sledećom srbostrategijom: Približićemo se, kontaju, Rusiji i Kini, pa će po prirodi stvari deo njihove oružane argumentacije doći i u naš posed. To samo pokazuje da naši geostratezi nisu služili vojni rok u JNA, koja je – uz sve svoje mane – ipak razmišljala onako kako Rusija i Kina razmišljaju i dan-danas. Ovako je to bilo. Čim bi čovek došao u JNA, odmah bi mu utrapili pušku, naterali ga da zapamti njen broj i svaki dan tokom svih petnaest meseci neumorno ponavljali: Oružje se NE daje nikom. Čuvaj pušku kao oči u glavi. I pročaja. Da li je to bilo efikasno? Jeste, bogme. Uzmimo moj primer. Otišao sam u vojsku 1975, a i dan-danas pamtim njen broj: 10125.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari