Kontrarakete

Dok se na ovom guravom svetu znao neki red, balkanske državice uopšte i nisu bile države nego su – po proceni njihovih istorija „robovale“ – a po mojoj proceni parazitirale unutar velikih država koje su bile države u pravom smislu te reči. Znate na koje mislim, da se ne ponavljam. Nije, brate, država za svakoga. A opet – kad je došlo vreme nacionalnih romantizama, svi zapeli da imaju svoju državu, a da sve bude crnje i gore – svaka šuša je momentalno poželela da bude državnik i na Crven Ban gotovo svakoj šuši koja je to poželela to je i pošlo za rukom.

Nego da se mi vratimo na stvar. Pre – ne znam tačno kad beše – prosu se vest da je susjedna Hrvatska iskamčila – ili je jako nameračila da od Amerikanaca kamči – neke (bezbeli zastarele) rakete dometa 300 km. Ta vest je – predvidivo – srpke državnike bacila u težak odbrambeni amok. Šta će im rakete? Hoće da nas gađaju! Mi smo meta! Sloveniju mogu i petardama. Mađarsku ne smeju. Moramo uzvratiti. I pročaja.

I Oco se beše žestoko uznemirio. Kakav je to način! Mi radimo na faktoru stabilnosti u regionu, a Hrvatska nabavlja rakete kojima iz Zagreba može gađati – dal' reče Kragujevac dal' Pirot, ne sećam se više – neće to tek tako proći, srpska imperija će uzvratiti udarac. Već sam tu imao izvesna strategijska zakeranja. Ako je, kontao sam, domet zločinačkih raketa 300 km, iz Zagreba bi – pod uslovom da hrvatskim raketašima pođe za rukom da ih lansiraju, nije to baš tako jednostavno – mogli da dobace do, da kažemo, Batajnice.

Dobro, de, pomislih, jeste to neka vrsta pretnje, ali – takođe pomislih – ozbiljni državnici ne bi delili strahove s narodom, nego bi – hajde da to postavimo ovako – u potaji nabavili kontrarakete, većeg dometa, koje bi iz Beograda mogle da dobace – ne samo do Zagreba, nego do Beča, pa ako zatreba i dalje. Da, da, moglo bi se to uraditi i tako, ali to ne bi donelo famozne „političke poene“ i ne bi unutrašnji popečitelj, Stefanović, dobio priliku da blagoizjavi kako nabavkom raketa Hrvati ne nameravaju da nas unište, nego da nas „ponize“, što on, naravno, ni u snu neće dozvoliti. U tom poslu mu je pripomogla hitna zvanična poseta onog militantnog Putinovog Rogozina, koji je – raketaš u duši – domaćinima rekao otprilike ovo: „Da ste pre sedamnaest godina imali S300, ne bi vam sad zgrade bile srušene.“ Da sam na mestu Rogozinovih domaćina, stisnuo bih muda pa priupitao slovenskog brata, a što nam tad ne dadoste S300. Ali sve ovo u stvari nije tema ove kolumne. Tema je sledeća: Kad velesile počnu da traže saveznike po Balkanu, to znači da je svetu istekao rok trajanja.