Laža i paralaža

Pevac: Uporno, samopregorno, danonoćno tražili smo optimalna rešenja. I tako tri meseca. Nismo želeli nekakvu kozmetičku intervenciju već pravu, suštinsku rekonstrukciju. Dubinsku. A da ide po širini. Tragali smo za novim licima sa novom energijom i novim entuzijazmom, u tom kontekstu pominjali i Krkobabić unuka, u igri su bili i gospodin Kurta i gospodin Murta, javljalo nam se i ovo i ono… Izgarali smo…

Jer, u ovom vremenu planetarne krize i velikih izazova, svi, svi, svi žele da preuzmu svoje breme odgovornosti – ko pomene vlast usta mu se osušila – i tako doprinesu daljem napretku Srbije. Naravno, uz to preteško breme idu, u paketu, i Kolubara, i Luka Beograd, i Telekom, i mnoga druga iskušenja, ali, to je cena nebrojenih odricanja na našem putu ka Evropi i boljem sutra.

Jeste, majkemi…

Na ovom čunu bez krme i nade,

U svima vera gubi se i mre;

Niko nikom više ne veruje ništa,

Il’ bolje reći: svi veruju sve.

SKUPŠTINA

Prošle godine, početkom marta, na ovim istim stranicama, osvanulo je razmišljanje jednog narodnog poslanika.

„Bog te mazo, ja u Skupštini a ozgore hor peva himnu. Darinka samo maje rukama…

Ne znam šta će sve da puste na televiziji i dal ću da se vidim, ali čim se vratim kući ima da napravim veselje za ‘iljadu gostiju! Šatru ima da dognaju čak iz Trstenika, trubače da pogodim najbolje, one ozdo od Vranja, a kum Lale Kicoš da dovede neku teve pevaljku, al’ mora da bude taze piletina s Granda ako već ne može Ceca…

Ej, bre, narodni poslanik! Ja, Đole zvani Dupe, sin Jefte klonfera – narodni poslanik! Ja gazio preko crvenog tepiha, meni garda stajala mirno, meni hor pevao s balkona Bože pravde, ej! To, bre, mora da se proslavi pa nek košta šta košta! Kad sam mogao onoliko da dam stranci, mogu valjda da platim i veselje mojim Moravcima!“

U sredu, 2. marta tekuće godine, uz tog neimenovanog narodnog poslanika, u Dom narodne skupštine svečano su stupili i:

* Toma Nikolić, građevinski tehničar vrlo niske gradnje

* Nadica Momirov, prevodilac norveškog jezika

* Branimir Đokić, harmonikaš

* Čeda Jovanović, dramaturg

* Željko Brestovački, mehanizator

I, svim srcema za evropsku Srbiju, gospodin Jon Magda, prema sopstvenom uverenju, diplomirani fiskulturnik, profesor fiskulture i ritmičke gimnastike, do 2006, takođe po sopstvenom uverenju, ugledni ekonomista.

I njima je, i ove godine, sa galerije Narodne skupštine otpevana himna. Orilo se, do neba se čulo: Bože pravde.

To smo pevali svi mi…