Lex Bacariana

Baš sam se recimo u poslednje vreme pitao gde li je nam doktor Nebojša Bakarec, najživopisniji (a u izvesnom smislu i najživlji) dssovac, kad – eno ga, objavio tekst u NSPM. Naslov teksta, prava mala studija, šta, more, studija – politički program – koji zaslužuje da bude naveden u “celini i celosti”. Dakle ovako: “U susret zakonima o zabrani promocije homoseksualnosti u Srbiji”. Šta ga je nadahnulo da napiše rečeni tekst? Eh, šta? Pala kiša u Moskvi, pa i Nebojša otvorio kišobran. Ruska Duma usvojila nekakav zakon o suzbijanju adžuvanske propagande, a Bakarec ne bi da zaostanemo za Matuškom. Lobira da i mi, Srbi, donesemo takav zakon. Inače – ode mast u propast.

Bakarec je, da se razumemo, čovek jakih argumenata. Toliko jakih da sam uveren da bi se ogromna većina sinova Sodome radosno vratila mindži, a ista takva većina kćeri Gomore Crvenom Banu, samo kada bi pažljivo pročitali doktorov tekst. Nadam se da neću zvučati previše cinično ako ustvrdim da bi im momentalno došlo iz dupeta u glavu. Prosto bi uvideli koliko je apsurdna njihova rabota. Jer, glagolji Bakarec, apsurdno je homoseksualce nazivati gay – dakle radostan – ali zašto je to apsurdno – Bakarec nam ne objašnjava. Nema čovek vremena. Valjda je samorazumljivo da nastranost donosi tugu i depresiju. A ima i preča posla. U pitanju su “nacionalne supstance”, kako ruska, tako i srpska. Budući – kako rekosmo – čovek argumenata, Bakarec nam podastire egzaktne brojke na osnovu kojih saznajemo da su se obe najvažnije slovenske populacije dobrano smanjile u poslednjih deset godina. Što je, fakat, žalosna činjenica. Koja, naravno, nema nikakve veze sa sveopštom bedom, još sveopštijim lopovlukom, nezaposlenošću, propalom privredom, još propalijim zdravstvom, alkoholizmom, narkomanijom i masovnom omladinskom bežanijom iz zemalja zlatnog pravoslavlja. Sve će to – smatra dr Bakarec – nestati kao rukom odneseno, samo ako stisnemo muda i krenemo u susret zakonu koji nam predlaže. I koji će – ako Bog da – biti donesen, jednoga dana, kada Bakarec i njegova sekta ponovo budu “vlasni”.

U iščekivanju tog dana, nije zgoreg podsetiti budućeg zakonodavca da su mnogi gejevi i te kako doprineli natalitetu. Malo je onih koji su istopolni od rane mladosti. Takvi su, da kažemo, elita. Mnogi se najpre ožene, izrode decu, pa se tek u relativno zrelom dobu okrenu protivprirodnosti. I to na volšeban način. Prekonoć! A to se – tvrde drevni bogoslovi – vrlo često dogodi gordeljivcima, osuđivačima bližnjih i samozvanim pomoćnicima Božijeg Proviđenja. Stoga je zakonodavcu pametnije da ćuti da ne bi jednog dana, daleko bilo, progovorio na dupe.