Srpski studenti na malom Harvardu

Univerzitetu Konstanc, koji se nalazi u nemačkoj pokrajini Baden Virtemberg, impresivni je rasadnik intelektualaca. Među njegovim istaknutim alumnistima su Zoran Đinđić, Roland Bend, Klaus Ofe, Manfred Šmit… Sastoji se od tri fakulteta – Fakultet prirodnih nauka, Fakultet društvenih nauka, Fakultet političkih, pravnih i ekonomskih nauka, i 13 departmana. Broji 10.710 studenata, od čega je 1.365 međunarodnih studenata iz više od 100 zemalja sveta. Biblioteka ovog univerziteta sa više od dva miliona knjiga i otvorena je tokom cele godine 24 sata dnevno!

Ovi podaci dovoljno ilustruju ugled učilišta gde trenutno na razmeni boravi sedam studenata Fakulteta političkih nauka u Beogradu (dvoje master studenata i petoro studenata osnovnih studija). To je prva generacija srpskih studenata koja organizovano odlazi na Univerzitet u Konstancu, u oblasti političkih nauka u okviru programa Erasmus+ – mobilnosti studenata pod pokroviteljstvom Evropske unije. Saradnja između Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Konstancu, Departmana za političke nauke, potpisana je prošlog leta. Ispred FPN sporazum je potpisao doc. dr Vladimir Pavićević, a ispred Univerziteta u Konstancu rektor prof. dr Ulrih Rudiger.

Studentska mreža

– Erazmus studentska mreža (ESN) je neprofitna međunarodna studentska organizacija sa sedištem u Briselu i bavi se studentskom mobilnošću. Prisutna je u 39 država na 800 visokoškolskih ustanova – kaže Bojana Zimonjić, koja je na master studijama na FPN na odseku za međunarodne odnose, a u ESN na internacionalnom nivou trenutno je na mestu potpredsednika Internacionalnog komiteta za obrazovanje, tačnije za javno lobiranje. Već narednog meseca, po povratku iz Konstanca, obavljaće predsedavajuću funkciju.

Po njenim rečima, sveukupno iskustvo studentske razmene je nešto što bi svaki student morao da doživi i ubeleži u svoj CV, ne samo kao akademsko, nego kao svoje životno iskustvo.

– Boravkom na Univerzitetu u Konstancu predstavljamo naš fakultet i univerzitet, ali i našu zemlju. Erasmus stipendija mi je omogućila da iskusim kako je studirati u jednom drukčijem sistemu studiranja. Ovde je sve zasnovano na korišćenju empirijskih podataka i metoda, a političke nauke su shvaćene kao nauka u pravom smislu reči – kaže Vuk Velebit, student treće godine FPN sa odseka za međunarodne odnose, član organizacije Studenti za slobodu, kojeg čeka nastavak studentskog i građanskog aktivizma.

– Uskoro se vraćam u Srbiju, gde želim da ostanem da živim i svojim radom i aktivizmom doprinesem stvaranju slobodnog društva odgovornih pojedinaca. Tako ja vidim svoj doprinos mojoj zemlji. To je za mene patriotizam, ubedljiv je Velebit.

Njegov stariji kolega, apsolvent Nikola Ristić, ovu stipendiju je doživeo kao nagradu za dosadašnji rad i angažman u studentskom životu na Fakultetu političkih nauka.

– Posebno bih se osvrnuo na katedru za politiku i javnu administraciju, koja važi za jednu od najcenjenijih u ovoj oblasti u Evropi. Profesori i saradnici na fakultetu uključeni su u neka od najznačajnijih istraživanja u ovoj oblasti ali su, na primer, i urednici najprestižnijih časopisa u oblasti političkih nauka. Nesumnjivo je da će nam ovo iskustvo omogućiti i sticanje dobrih kontakata i usvajanje novih i kvalitetnih znanja – ističe ovaj mladi Zaječarac kojeg po povratku u Beograd čeka diplomski ispit a nastaviće da radi na portalu European Western Balkans koji je pokrenuo sa kolegama pre dve godine.

Za dobijanje ove stipendije uslovi su bili visok prosek na studijama, znanje engleskog jezika, CV i motivaciono pismo. Stipendisti koji su ispunili ove uslove imali su mogućnost da izaberu predmete koje žele da slušaju, ali oni su morali da odgovaraju onima koje imaju na svom fakultetu. To su uglavnom predmeti iz međunarodnih odnosa, evropskih integracija, studija bezbednosti, predmeti o tranziciji u postkomunističkim zemljama.

– Zbunjenost je možda prava reč koja opisuje kako prvi utisak tako i ceo boravak u Konstancu. Zbunjenost modernošću univerziteta, načinom funkcionisanja, radom u malim grupama, sistemom koji je u potpunosti podređen studentima i njihovim potrebama i koji podstiče kreativnost i nagrađuje trud. Iskustvo koje sam ovde stekao ulilo mi je nadu da uz nastavak ulaganja u sebe, mogu da ostvarim sve svoje ciljeve tamo gde i pripadam, u Srbiji – priča Aleksandar Golubović, student treće godina FPN, odsek međunarodnih odnosa.

Ima mogućnosti i da se radi

Najmlađi u ovoj grupi naših studenata koji borave u Konstancu su Stefan Dedović i Vuk Vuković, studenti druge godine FPN na odseku za politikološke studije, oduševljeni su nemačkom organizacijom i odgovornošću.

– Kada smo stigli u martu, ljudi s Univerziteta su sve uradili za nas što se tiče papirologije i pomogli nam da se snađemo u novom okruženju. Imamo mogućnost i da radimo, ali zbog obaveza na fakultetu to je maksimum jedan dan nedeljno. Posao se može naći u sektoru ugostiteljstva, a za to je potrebno odlično znanje nemačkog jezika – priča Stefan koji kaže da je Konstanc prelep grad a mladim ga čine studenti iz celog sveta. Vuk dodaje da je Erasmus stipendija ulaganje u socijalni kapital, razvijanje jedinstvenog evropskog identiteta:

– U našem slučaju, ona pre svega predstavlja potporu bez koje ne bismo bili ovde. Kada pomislim na kolege i radne ljude u Srbiji, koji nemaju priliku da ih neko finansira, osećam odgovornost. Beograd je grad koji pruža više mogućnosti od Konstanca, ali materijalne okolnosti sprečavaju ostvarivanje tih mogućnosti. Student u Nemačkoj može živeti samostalno. Realne materijalne (ne)mogućnosti i nemaran odnos države prema obrazovanju čine studentski život u Srbiji infantilnim.

Njihovo mišljenje deli i Miloš Perović, koji je u Konstancu na master studijama, i priznaje da je bio zatečen količinom brige i odnosom prema studentima. On u studentskom domu deli stan sa dva cimera, a sticajem okolnosti obojica su iz Nemačke i, kako kaže, veoma se razlikuju po karakteru i interesovanjima:

– Ove razlike nas nisu sprečile da se družimo i postanemo prijatelji. Jedan od njih studira lingvistiku i mnogo mi pomaže na unapređivanju jezika, dok drugi studira privredu i sa njim delim strast prema sportu. Vreme provedeno u Nemačkoj ću pamtiti po ljudima koje sam upoznao, jer ovaj program prevashodno pruža upoznavanje novih kultura i sticanje novih iskustava kao i profesionalnu nadogradnju. Nakon njega, svaka osoba postaje bogatija jer shvata koliko toga imamo zajedničkog sa drugim ljudima celog sveta, a da razlike nisu nešto što nas odvaja već bogatstvo koje nas čini jedinstvenim.

Svi stipendisti su poželeli da se usavršavaju u inostranstvu, ali da ta iskustva donesu u Srbiju i doprinesu njenom napretku.

– Moj doprinos boljitku u Srbiji vidim, pre svega, u svom aktivizmu, kroz rad u nevladinom sektoru ali i u Libertarijanskom klubu – Libek. Smatram da su ljudi okupljeni oko ove dve inicijative ono što Srbiji fali – mladi, uporni, obrazovani ljudi, spremni da menjaju stvari i našu zemlju učine boljim mestom za život – kaže Nikola Ristić.

Po svemu sudeći o ovim mladim ljudima tek ćemo čuti. Zato, zapamtite ih na vreme.

Svi ih znaju po Đinđiću

Kao što je svima poznato, Zoran Đinđić je dve godine živeo u Konstancu, gde je i pisao svoju doktorsku disertaciju. Doktorirao je na ovom univerzitetu 1979. kod prof. Jirgena Habermasa i ostao je izuzetno cenjen i dan danas.

– Čim kažemo da dolazimo iz Srbije, prvo asocijacija za sve je Zoran Đinđić. Zato naš boravak ovde ima poseban značaj i simboliku. To me dodatno obavezuje da na najbolji način predstavljam svoju zemlju tokom studiranja u Nemačkoj – kaže Vuk Velebit, i dodaje da prof. Kristina Zuber, koja predaje „Partije i partijske sisteme u postkomunističkim zemljama Evrope“, čak govori srpski jezik, pošto se dosta bavi tranzicionim procesom Srbije. – Rekla nam je da voli da odlazi u Beograd i veoma joj je drago što se poklopilo da smo ovde njeni studenti.

Inače, na spomen ploči koja je podignuta 20. marta 2013. u parku Univerziteta u Konstancu, napisano je: „U znak sećanja na dr Zorana Đinđića (1952-2003), srpskog državnika i reformatora, koji je od 1978. do 1979. živeo u Alpenstr. 4, gde je pisao svoju doktorsku disertaciju iz filozofije. Nakon duge opozicione borbe 2001. godine izabran je za prvog srpskog demokratskog premijera. Dvanaestog marta 2003. dr Zoran Đinđić je ubijen u Beogradu. Rezultati njegovog delovanja kao državnika i reformatora će ostati nezaboravljeni, kao i njegove zasluge za nemačko-srpske odnose. Nama, građanima Konstanca, ostaće zauvek u najlepšem sećanju.“

Proslava jubileja

Cela ova godina je posvećena obeležavanju 50. godišnjice Univerziteta Konstanc. Organizovane su izložbe, predavanja, koncerti… Tako je naš student Nikola Ristić, koji svira klarinet, postao član Univerzitetskog orkestra, kojeg čine studenti više od 50 muzičara ove prestižne ustanove.

– Uz pomoć dirigenta Petra Bauera obrađuju se klasične kompozicije. Povodom ovog jubileja, orkestar će nastupiti sa kompozicijom Karmina Burana, Karla Orfa. Zajedno sa nama nastupiće i univerzitetski hor, kao i partnerski horovi iz Kijeva i Liona. Kompoziciju će izvesti preko 250 muzičara – kaže Nikola.