Nečastivi na Pravnom fakultetu

Naša omladina, dakle, dodirnula je dno kada su čak i sinovi počeli da viču očevima: „Učiću, pederu“. I to je, rekli bi sociolozi, slika našeg društva na polovini druge dekade 21. veka.

Dobra vest je, pak, da je u pitanju samo vic. Možda.

U ponedeljak smo Zoran Kesić, Marko Dražić, Viktor Marković i ja pokušavali da pričamo na sličnu temu („Mladi u Srbiji“) u čuvenoj „petici“, najvećem amfiteatru Pravnog fakulteta, koji je, kažu nam domaćini, bio puniji nego kada je tamo boravio najbolji student Pravnog fakulteta u istoriji, kako ga je tada opisao dekan PF, prof. dr Avramović Sima.

Kesić je odmah rešio dilemu: za razliku od onog javno pohvaljenog, on je bio najgori student u istoriji Pravnog fakulteta, jer ga je uspešno upisao, ali nije položio nijedan ispit. Dvadesetak godina kasnije, ipak, uspeo je da napuni amfiteatar više od najboljeg studenta u istoriji Pravnog, a da ga tamo nisu dočekali sa svih strana dovučeni stranački aktivisti. Plus dekan Sima, koji možda nije aktivista, ali liči.

Dočekali su ga studenti koji su stajali, sedeli po podu, visili sa balkona. Dekana nije bilo nigde, kafom nas je po dolasku ponudila simpatična tetkica, a posle tribine pozdravilo i nekoliko profesora. Tačnije, tri simpatična profesora koji su nam rekli da su mislili kako je red da ipak neko u ime fakulteta ispoštuje goste, kad se već niko od onih „odozgo“ koji su dočekali najboljeg, nije setio da dočekaju i najgoreg.

E sad, bilo je i „fantomskih“ dešavanja uoči same tribine. Ne baš ko u Savamali, ali sve je podsećalo na dolazak „nečastivog“ na Pravni fakultet.

Momci iz Studentskog parlamenta morali su dan pre da apeluju preko Fejsbuka „svima da ne nasedaju na jeftine trikove ljudi koji pokušavaju da diskredituju organizatore i goste“. Bilo je tu i nekakvih veoma čudnovatih telefonskih poziva jednom od gostiju.

Pa i priča da neke „tajne sile“ po fakultetu dele flajere sa privatnim brojem telefona jednog od učesnika tribine. Tribina, inače, nije ni reklamirana na Pravnom, već samo na Fejsbuku, takođe zbog nekakvih „neshvatljivih razloga“.

Za razliku od onog najboljeg studenta koji je obilazio prazne kabinete po Pravnom i sećao se u kom tačno je položio koji ispit sa kojom tačno ocenom, nagori student u istoriji Pravnog fotografisao se sa skoro svima iz publike ponaosob. Na njihov zahtev.

I iste večeri su krenuli komentari. „Kesić na Pravnom, ne verujem“, „Kažite mi da je ovo njuz net“, a zbog pesme koju je otpevao na kraju, takođe na zahtev studenata, digla se najveća buka. „Kesić pevao Vučiću pederu na Pravnom“, brujalo je po gradu, posle i po medijima, a istina je zapravo da je ta pesma, pre Pravnog, izvedena i na nacionalnoj frekvenciji, ali se radi o parodiji u kojoj se pominju i Vučić, ali i u istom kontekstu i svi ostali političari vredni pomena.

Ovih dana kada su me neki pitali da nije malo preterano tako se ponašati na Pravnom fakultetu, odgovorio sam im da je u pitanju nesporazum.

– Kesić je, znate, odlučio da završi prava. I sve vreme je u stvari pevao: „Učiću, pederu!“

– Stvarno!!!

Naravoučenije: u Srbiji su došla neka vremena da je mnogo časnije biti najgori u istoriji. Pošto najbolji u istoriji nadiru sa svih strana.