Omerova vizija

Elem, rečeni Omar je u tamošnjoj novinčini „Sudan vision daily“ napisao da oni, Sudanci, ne treba da kopiraju srpski mentalitet i preporučuje im dijalog kao način rešavanja spora sa Južnim Sudanom koji se – vidi vraga – prošle godine otcepio i verovatno postao neka vrsta afričkog Kosova.

I to je Omaru (iliti po naški – Omeru) bilo malo, pa je prepričao skasku o siromašnom Srbinu kome je dobra vila htela da ispuni jednu želju, a on poželeo da komšiji crkne krava. Ima li među vama, cenjeni publikume, ikoga ko je ikada čuo za „Sudan vision daily“, da ne pitam ima li redovnih čitalaca? Čisto sumnjam. Ali to samo govori o niskom stepenu vaše budnosti i žalosnom odsustvu patriotizma. Gnusna difamacija bi prošla nezapaženo i raširila se kao kuga po čitavoj Africi da nije naših večno budnih novindžija, nedremanih čuvara nacionalnog digniteta, integriteta i suvereniteta. Srećom po sve nas, istraživački novinari iz Blica nekako su saznali da je Omer oklevetao Srbiju i odlučili da ispitaju stvar.

Nije ih, recimo, mrzelo da pronađu telefonski broj Omera Abuharaza i da ga upitaju: šta on to ima protiv Srba i Srbije. Sateran u ćošak, uprkos tome što je apelovao na sunarodnike da se ne ponašaju kao Srbi, Omer se poneo upravo kao Srbin. Počeo je da vrda, da se vadi, prenemaže, samo što nije rekao: nisam, majke mi. Nikada, kaže, nije bio u Srbiji, a vic o komšijinoj kravi je čuo – gde bi drugde – u Americi. To je, glagolji Omer, čuo davno, ali sada smatra da su Srbi dobar i ugledan narod i jako nas simpatiše. I bla, bla, bla…

Čekaj, more, podviknuo je naš novindžija, pa kolumnu si napisao juče, gde je tu istorijska distanca neophodna da promeniš mišljenje? Jeste, tačno je, pravdao se Omer, kolumnu sam napisao juče, ali sve se to odnosilo na ulogu Srba u bivšoj Jugoslaviji. Srbi su tada bili najbrojniji i hteli su da drugima nametnu svoju volju. Ali sada, sada je sve drugačije. Molim vas, zavapio je na kraju Omer, da prenesete moje izvinjenje i poštovanje prema Srbima. Tako se to radi, braćo i sestre. Zlo se saseca u korenu. Da se blagovremeno reagovalo u slučaju Anđeline Džoli, ne bismo došli u situaciju da nas u filmu slika najcrnjim bojama. Znate kako se ono kaže: dobar glas daleko se čuje.