Poreklo autošovinizma

Izneću razloge, polako, ne trčite pred rudu – pre nego što krenemo u sitna crevca, zapitajmo se šta bi vam Smajlovićka i Dmitrović rekli zašto bih ja voleo da umesto njih glodurišu, po meni, kompetentnije osobe.

Rekli bi vam – a to vam stalno i govore (i pišu) – da je to zato što mrzim Srbe, što sam autošovinista, kroatofil, što mrzim ćirilicu i što – viđi vraga – popreko gledam na činjenicu da se Politika štampa na srpskom jeziku. Idemo dalje. Da se možda nekad niste zapitali da li je moguće – ako ne u novinama, a ono bar u delirijumu – da glodur londonskog, da kažemo, Tajmsa argumente svojih neistomišljenika obesnaži tvrdnjom da su neistomišljeničke zamerke motivisane mržnjom na fakat da se Tajms štampa na engleskom jeziku.

To ni u delirijumu nije moguće, ali je u Srbiji i te kako moguće, i ne samo da je moguće, nego je i društveno poželjno i isplativo i samo je zbog toga, ako mene pitate, u Srbiji – osim lopovluka i lupetanja – maltene sve drugo neisplativo.

Setite se kad su onog Veljinog „operativca“ priupitali za neke čačanske marifetluke, a on kao iz topa ispalio da će odgovor na neprijatna pitanja dati – „kad Kosovo ponovo bude srpsko“. Budući da Kosovo još nije srpsko, odgovori na pitanja nisu dati. Treba li pominjati čuvenu repliku „Hilandar gori, a vi mene pitate za obijanje trafika“.

Dobro, de, sve su to ljudske vađevine od kojih nije imun ni ostatak belog sveta, znamo, uostalom, da su svetinje odlična maska za svakakve nesvetosti, ali nije dobro kad vađevine tog tipa počnu da daju osnovni ton u jednom društvu i kada tim društvom – nemojmo tražiti eufemizme – preovlada, nazovimo je, svesna, programirana psihopatologija.

U tom društvu onda sve krene naopako, započinje ona čuvena „negativna spirala“, beskrajno (rekao bih sadističko) recikliranje zločina „počinjenih nad nama“, beskrajno naricanje nad stvarima koje se više ne mogu popraviti – ali iz kojih mogu proizići budući belaji – i beskrajno skretanje pažnje sa bitnih na nebitne stvari, da bi na kraju sve završili u košmaru izvrtanja činjenica, verbalne manipulacije „ljudskim“ i „demokratskim“ pravima, ukratko – u svemu ovom u čemu živimo, takoreći životarimo.

A evo i razloga zbog koji bi bilo dobro (iako je nemoguće) da srpske mejnstrim medije uređuju gorepomenuta gospoda, Živkov i Pančić. Imaju ljudi duha i duhovitosti, popravili bi raspoloženje, a sve dobre stvari nastaju iz dobrog raspoloženja. Secite me gde sam najtanji ako nije tako. I mislite o tome.