Nedavno je u bilioteci „Alef“ kultnog časopisa „Gradac“ izašao prevod knjige Juliujusa Evole „Pobuna protiv modernog sveta“. Ova knjiga je posle Drugog svetskog rata potpuno bezrazložno dospela na indeks poluzabranjenih dela. „Leva inteligencija“ je decenijama organizovala montirane procese čiji je cilj bio da Evolu poveže sa fašizmom i koječim drugim, što i nije naročito iznenađenje ako imamo u vidu da je za umešanost u nacističke poslove optuživan i Niče.
Evola je tipičan predstavnik evropske intelektualne desnice za koju su moderne ideologije, bez obzira na predznak, samo manifestacije opadanja evropske civilizacije i njen sve ubrzaniji sunovrat u varvarstvo. Priča zasnovana na evokaciji drevnih tradicija i negiranju ideologije progresa bila je podjednako nepodnošljiva i u Moskivi i u Vašingtonu. Ali uprkos tamnim tonovima kojima Evola slika procese degeneracije i disolucije, „Pobuna protiv modernog sveta“ nije pesimistički traktat. Saglasno Tradicijama (sa velikim početnim slovom) Mračno doba u kome se svet trenutno nalazi svoju „mračnost“ duguje blizini budućeg preporoda. Može se neko složiti ili ne složiti sa Evolinim stavovima, mnogi od njih i jesu kontroverzni, ali zbivanja u modernom svetu pokazuju da se protiv ovakvog sveta doista vredi pobuniti.
Pobuna, međutim, o kojoj piše Evola nipošto nije ideološke ili političke prirode. Evola je krajnje skeptičan, pa i prezriv, u pogledu doktrina čiji je cilj popravka sveta. Saglasno njemu, te doktrine i ti pokreti u stvari ubrzavaju procese disolucije, pa su u tom smislu čak pozitvni elementi, neka vrsta katalizatora koji skraćuju period mučnog raspadanja. Pobuna koju Evola zagovara mogla bi se sažeti u Genonovu rečenicu: „Plivati protiv struje.“ Svet, dakle, ne treba menjati; treba ga prezreti i nipošto ne slediti njegove stranputice. Na prvi pogled stvar izgleda lako. Ali teško da u ovom dobu postoji teži zadatak. Jer, da bi se „plivalo protiv struje“, čovek mora temeljno da usvoji principe časti, smelosti i pravednosti protiv kojih vojuje celokupna moderna realnost.
Ova obimna knjiga je zapravo brevijar propasti Zapada i postepenog gubljenja orijentacije. Orijentisati se, uostalom, znači „okrenuti se prema istoku“. Varaju se, međutim, svi oni koji misle da se to može saznati pomoću GPS-a. Istok o kome Evola govori nije istok kompasa i pomorske navigacije. On se nalazi na drugom mestu, ali ovo nije mesto da se o tome govori. Čitanje „Pobune protiv modernog sveta“ je sjajna prilika za otrežnjujuće samopreispitivanje i sticanje uvida u činjenicu da problemi u kojima se gubimo nisu političke i ekonomske, nego metafizičke prirode. Ne bi, takođe, bilo loše da naši „tradicionalisti“ prilegnu na studiozno proučavanje ovog kapitalnog dela ne bi li shvatili koliko su daleko od bilo kakve ideje tradicije, a koliko su nepristojno blizu duhu „globalizacije“ protiv koje se navodno bore. Must read!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
