Praistorijski agrar i zaraza

Veruje se da su izuzetno hranljive, te bogate u enzimima koji potpomažu zdravlje i blagostanje. Međutim, one predstavljaju i veliku muku za sva državna regulatorna tela koja se bave ishranom. Naime, uzgajanje klica za ljudsku ishranu većgodinama prati reputacija nosilaca mnogih štetnih bakterija, poput salmonele ili spomenute ešerihije. Američki i kanadski državni organi za regulaciju hrane izdali su više saopštenja i propisa u vezi s klicama, odnosno njihovom proizvodnjom i bezbednom konzumacijom.

Naravno, klice su u celoj priči najmanje krive, a i njihovi česti bakterijski gosti samo žele da prežive i rasplode se unaokolo kao i svaki drugi živi stvor. Cela stvar je indikativna za fascinaciju po(st)mod(er)nog čoveka tzv. organskom hranom i organskom poljoprivredom. Osim što su u pitanju posebno besmisleni nazivi, u pitanju je lukrativna praksa zasnovana na nizu antinaučnih verovanja, mitova i sujeverja. Termin organsko odnosi se na tvrdnju da je u pitanju hrana koja je proizvedena bez pomoći hemikalija koje je proizveo čovek. Na primer, ne koristi se veštačko đubrivo, većđubrivo organskog porekla. Zbog takvog načina proizvodnje smatra se da je ova hrana zdravija, ukusnija i nadasve „prirodnija“. A i da napada sve te zle kapitalističke gigante u korist malog farmera iliti seljaka. U čemu je zaista problem?

Čovek je sebi utuvio u glavu da ukoliko je nešto stvorio on sam, ono je „neprirodno“ i potencijalno opasno za jelo. Ovakvo uverenje, naravno, nema nikakve veze sa toksikologijom. Kada se zaista razume kako ljudi i (ostale) životinje reaguju na hemikalije, shvata se da ovi mehanizmi nemaju nikakve veze sa tim da li je nešto sintetičko ili prirodno. Ešerihija je sasvim prirodna i sasvim prirodno se nalazi u crevima i fekalijama životinja, koje zagovornici organske poljoprivrede nesebično rasipaju po svojim poljoprivrednim kulturama u iracionalnom strahu od sintetike veštačkog đubriva. Rezultate ove prirodnosti su na katastrofičan način upoznali Nemci željni „organske“ salate.

Organska hrana je ista kao i konvencionalna hrana, samo je uzgajana po određenim standardima koji su u skladu sa određenim filozofskim ili ideološkim pogledima na svet. U slučaju organske poljoprivrede, ovi pogledi na svet su antimoderni, antinaučni i romantičarski. Naime, organska poljoprivreda nije ništa novo, većpoljoprivreda kakvom se čovek bavio hiljadama godina. Drugim rečima, ona je praistorijska poljoprivreda, koja je karakterisala čovečanstvo od Zelene revolucije pre oko 11.000 godina, do naučnog otkrića veštačkih đubriva i njihove masovne upotrebe u 20. veku.

U tom smislu, (anti)moderni pokret organske hrane predstavlja reakciju na tehnološke inovacije koje su hranu učinile dostupnijom, masovnijom i jeftinijom. Moderni čovek, koji svoju hranu kupuje u supermarketu, nema neko naročito sećanje na sve probleme koje su seljaci imali i još uvek imaju kada je rečo uzgajanju hrane. Na sve parazite, zarazne bolesti i pre svega, glad. Zato mu se pod maskom jeftine antikapitalističke retorike i još jeftinijeg antimodernizma i romantičarenja skupo podvaljuje organska hrana.

Ne postoje nikakvi dokazi da su moderni pesticidi ili veštačka đubriva štetni u meri da ih treba izbegavati, a naučni žurnali posvećeni (is)hrani krcati su radovima na ovu temu. Upravo suprotno, opasnosti od bakterijske infekcije usled organskog đubriva statistički su mnogo veće od eventualnih opasnosti zbog ostataka pesticida u hrani. Naime, gotovo svi pesticidi koje unosimo u hrani zapravo su pesticidi koje biljka sama i posve prirodno proizvodi da bi se odbranila od insekata, gljivica ili životinja koje bi da je žvaknu (uključujući tu i nas same). Ne postoji nikakva značajna razlika između molekula koji je stvorila biljka i molekula koji je u laboratoriji stvorio čovek.

Međutim, pošto su organski pesticidi manje efikasni od njihovih modernih kopija, njih treba koristiti i do sedam puta više. Svi oni takođe sadrže mnoge opasne i otrovne supstance, a bakterije su samo neke od njih. Treba biti skeptičan svaki put kada se čuje da je neki proizvod zdrav zato što je „potpuno prirodan“. Jer su i živa, olovo, azbest, otrovne pečurke, otrovne žabe, meduze i njihovi neurotoksini, a pogotovo virusi i bakterije od salmonele do kuge takođe – potpuno prirodni.

Drugim rečima, to što je nešto prirodno ili organsko ne čini supstancu bezopasnom ili zdravom, na isti način na koji nešto što je veštačko ili sintetičko ovu supstancu ne čini opasnom ili nezdravom. Dođavola, u bademu se, sasvim prirodno, nalazi arsenik. Zašto Kinezi piju samo topli čaj? Jer bi u suprotnom popili šolju ešerihije koli, pošto većina lokalnih kineskih seljaka koristi „organske metode poljoprivrede – jer nemaju drugog izbora.

U slučaju Kine i mnogih drugih siromašnih nacija, razlog za organsku poljoprivredu nema veze sa ideologijom, većs nedostatkom resursa za upotrebu moderne poljoprivredne tehnologije. Zapadni čovek, umesto da je ponosan na svoje kese veštačkog đubriva, proizvodi istinski opasna ideološka laprdanja ravna onom stajskom.